Grčka ubrzava baterijske projekte ka cilju od 1,5 GW u 2027. i testira brzinu mrežnih odluka

Grčka ulazi u fazu ubrzanog razvoja skladištenja električne energije, sa jasnim ciljem da do sredine 2027. godine u rad pusti 1,5 GW baterijskih kapaciteta. Do kraja 2028. plan je da se taj obim približi približno 3 GW, a iza brojki stoji praktično pitanje koje investitore najviše zanima: koliko brzo i pod kojim uslovima mreža može da primi nove projekte.

Dva paralelna pravca razvoja: samostalne baterije i sistemi uz obnovljive izvore

Program se razvija kroz dva istovremena pravca. Prvi obuhvata samostalne baterijske sisteme koji rade na tržišnim osnovama. Nadležni organi trenutno razmatraju projekte ukupnog kapaciteta od 4,7 GW, a rang-lista projekata koji ispunjavaju uslove očekuje se početkom septembra.

Drugi pravac odnosi se na baterijske sisteme povezane sa projektima iz obnovljivih izvora energije koji dele istu tačku priključenja na elektroenergetsku mrežu. Grčki operator prenosnog sistema ADMIE priprema konačne ponude za priključenje za projekte obnovljivih izvora i skladištenja energije ukupnog kapaciteta od približno 2,5 GW, zasnovane na ovom modelu povezivanja.

Skoro 7 GW potencijala i oko 2,5 milijardi evra investicija—ali tempo ADMIE-a presudan

Zajedno, ova dva razvojna pravca obuhvataju gotovo 7 GW projekata i mogla bi da privuku investicije vredne oko 2,5 milijarde evra. Oko 2 GW odnosi se na baterijske sisteme povezane sa grupama solarnih elektrana.

Model je uveden krajem 2024. godine kako bi se unapredilo korišćenje postojećih kapaciteta za priključenje na mrežu i smanjila potreba za izgradnjom zasebnih priključaka. Ipak, veliki broj projekata je i dalje u zastoju zbog čekanja zvaničnih odobrenja.

U tom kontekstu, glavni izazov više nije zainteresovanost investitora niti dostupnost kapitala. Ključno pitanje je brzina kojom ADMIE izdaje ponude za priključenje i definiše uslove rada za baterijske sisteme koji dele pristup mreži sa portfolijima solarnih elektrana. Upravo te odluke određuju koliki deo planiranog razvojnog portfelja od 7 GW može postati finansijski održiv i preći u fazu izgradnje.

Gde Grčka stoji danas: operativni kapaciteti i planovi rasta

Trenutno Grčka raspolaže sa oko 630 MW operativnih baterijskih kapaciteta. Oko 530 MW potiče iz samostalnih projekata finansiranih kroz Mehanizam za oporavak i otpornost, dok dodatnih 100 MW čini kapacitet priključen na distributivnu mrežu kojom upravlja DEDDIE.

Vlada očekuje da ukupni kapacitet dostigne 1 GW do kraja 2026. godine, a zatim poraste na 1,5 GW tokom narednog leta—što je direktno povezano sa širim planom ubrzanja razvoja.

Prvi veliki projekti i dopuna kroz reverzibilnu hidroelektranu

U rad postepeno ulaze i tržišno orijentisani baterijski projekti. Među prvim velikim postrojenjima nalaze se projekt kompanija Metlen i Karatzis Group u Tesaliji, kapaciteta 330 MW, kao i baterijsko postrojenje kompanije Heron u Viotiji, kapaciteta 162 MW.

Pored toga, razvoj skladištenja energije trebalo bi da upotpuni projekat reverzibilne hidroelektrane Amfilohija kompanije TERNA Energy instalisane snage 680 MW. Kada se uzmu u obzir obe tehnologije skladištenja energije, ukupni kapacitet Grčke mogao bi da se približi oko 4 GW do kraja 2028. godine.

Za investitore i tržište to znači da se fokus pomera sa pitanja „da li“ će projekti dobiti podršku ka pitanju „kada“ će dobiti mrežne uslove koji omogućavaju finansiranje i početak izgradnje—odnosno koliko brzo ADMIE može pretvoriti planirani portfelj od gotovo 7 GW u realan operativni kapacitet.