April 2026: pad cena električne energije u jugoistočnoj Evropi, ali uz nove rizike za proizvođače

April je doneo jasno regionalno popuštanje na tržištima električne energije u jugoistočnoj Evropi, što je investitorima signal da se sezonski režim cena menja. Prosečne day-ahead cene pale su na gotovo svim posmatranim tržištima, jer su blaže vreme, manja potrošnja i snažnija proizvodnja iz solara i obnovljivih izvora smanjili pritisak na termoelektrane i prekogranični uvoz.

Razlike među tržištima: Italija premijum, Turska najniže

Italija je ostala premijum tržište sa cenom od 119,47 €/MWh. Turska je, nasuprot tome, pala na svega 18,45 €/MWh. Srbija je imala prosečnu cenu od 91,51 €/MWh, što predstavlja pad od 3,29% u odnosu na prethodni mesec, ali i dalje 5,67% više nego godinu ranije.

Pad tražnje posle zime smanjio potrebu za “marginalnim” kapacitetima

Glavni regionalni pokretač bilo je slabljenje potrošnje nakon zimskog perioda. Srbija je zabeležila najveći mesečni pad tražnje od 31,78%, zatim Rumunija sa 16,94%, Bugarska sa 14,09%, Italija sa 13,33%, Grčka sa 10,93%, Turska sa 7,01% i Mađarska sa 6,64%. Posledica je bila manja potreba za marginalnim angažovanjem gasnih i ugljenih kapaciteta—što je omogućilo da obnovljivi izvori formiraju snažniji dnevni cenovni signal.

Konvergencija cena uz prepoznatljive “viškove”

Konvergencija cena postala je vidljivija. Grčka, Bugarska, Srbija i Hrvatska grupisale su se u rasponu od 88 do 91 €/MWh. Rumunija i Mađarska ostale su nešto više—između 95 i 97 €/MWh. Premija Italije odražava njenu i dalje veliku zavisnost od gasa i strukturnu potrebu za uvozom: tokom aprila zabeležen je neto uvoz od 4.433,73 GWh.

Srbija: bolja trgovačka pozicija uprkos nižim cenama

Tržišna pozicija Srbije poboljšala se iz trgovačke perspektive. Iako ugalj i lignit i dalje dominiraju energetskim miksom (52,49%), hidroenergija je obezbedila snažan udeo od 39,52%, što je pomoglo Srbiji da postane neto izvoznik sa neto izvozom od 155,16 GWh. Na berzi SEEPEX trgovano je sa 484,04 GWh—rast od 5,87% na mesečnom nivou—što ukazuje na bolju likvidnost berze uprkos padu cena.

Hidrološka slika objašnjava zašto pad nije bio potpuno ujednačen

Hidroenergija je ostala ključna balansirajuća varijabla. Grčka je zabeležila pad hidroproizvodnje od čak 57,38%, Hrvatska 21,82%, dok su Italija povećala hidroproizvodnju za 21,75%, Turska za 9,96%, Srbija za 7,22% i Rumunija za 7,14%. Upravo ta neujednačenost hidroloških uslova pomaže da se razume zašto slabljenje tražnje nije dovelo do potpuno ravnomernog pada cena širom regiona.

Gas pod pritiskom: medveđi trend uz političku osetljivost

Gasna tržišta su takođe ušla u medveđi trend. TTF je pao sa više od 48 €/MWh početkom aprila na minimum od 38,78 €/MWh dana 17. aprila, pre stabilizacije u rasponu srednjih četrdeset evra po megavat-satu. Manja tražnja za gasom, bolja dostupnost LNG-a i visoka solarna proizvodnja vršili su pritisak na cene. Ipak, rizici na Bliskom istoku i neizvesnost oko LNG tokova sprečili su dublju korekciju.

Šta to znači: prelazak sa zimskog nestašičnog modela ka prolećnoj osetljivosti na višak ponude

Kao najvažnije obeležje aprila izdvojio se prelazak jugoistočne Evrope sa zimskog modela cena zasnovanog na nestašici ka prolećnoj osetljivosti na višak ponude. Za proizvođače to znači veću izloženost kanibalizaciji cena tokom dana zbog solarne proizvodnje—uz negativne ili veoma niske satne cene—kao i snažniju potrebu za hedžingom. U tom kontekstu naglašena je važnost skladištenja (gde god postoji), fleksibilne hidroenergije i prekogranične optimizacije.

Za trgovce april otvara šire intraday i prekogranične prilike: posebno oko italijanske cenovne premije te kroz ulogu Mađarske kao izvoznog čvorišta i privremene izvozne snage Srbije.