CBAM i Zapadni Balkan: kako novi prekogranični namet prelama trgovinu električnom energijom

Mehanizam Evropske unije za prekogranično usklađivanje emisija ugljenika (CBAM) često se posmatra kao klimatski instrument. Na Zapadnom Balkanu, međutim, on sve vidljivije postaje i faktor koji preoblikuje ekonomiku izvoza električne energije, prekograničnu trgovinu i tempo energetske tranzicije.

Pad izvoza uprkos nižim cenama: tržišni signal koji ne “radi”

CBAM menja logiku izvoza iz zemalja koje nemaju ekvivalentan sistem određivanja cene emisija ugljenika. Za države regiona u kojima ugalj i dalje zauzima značajan deo proizvodnog miksa, to predstavlja strukturni šok za elektroenergetski sektor.

Prvi pokazatelji su već zabeleženi. Sekretarijat Energetske zajednice saopštio je da je tokom prvog kvartala 2026. godine komercijalno ugovorena razmena električne energije između Evropske unije i Zapadnog Balkana opala za 25% na granicama sa državama članicama EU. Istovremeno, cene na dnevnim tržištima u državama ugovornicama Energetske zajednice bile su u proseku za 30 evra po megavat-satu (MWh) niže od cena na susednim tržištima Evropske unije.

Takva kombinacija je neuobičajena. U dobro integrisanom tržištu niže cene obično podstiču izvoz ka tržištima sa višim cenama. Ako cene na Zapadnom Balkanu ostaju niže, a izvoz ipak opada, to upućuje da postoji dodatni faktor koji remeti uobičajene tržišne signale—pri čemu se CBAM navodi kao jedan od glavnih uzroka.

Ugljenični intenzitet ulazi u cenu: zašto energija postaje skuplja kupcima u EU

Suština promene je da CBAM čini ugljenični intenzitet proizvodnje direktno relevantnim komercijalnim faktorom. Električna energija iz sistema koji se u velikoj meri oslanjaju na ugalj postaje manje konkurentna na tržištu Evropske unije, jer uvoznici moraju da obračunavaju troškove emisija sadržanih u toj energiji.

Prema navodima agencije Reuters, CBAM se od 1. januara 2026. godine primenjuje i na uvoz električne energije. To znači da će energija proizvedena u termoelektranama zemalja Zapadnog Balkana postati skuplja za kupce u Evropskoj uniji.

Šta to znači za prihode elektroprivreda i likvidnost izvoznog tržišta

Za elektroprivrede i proizvođače električne energije CBAM menja vrednost izvoznih tržišta. Proizvođači iz uglja—navedeno je kao primer da to važi za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru ili Severnu Makedoniju—mogu nastaviti proizvodnju, ali pristup potražnji na tržištu EU postaje manje atraktivan kada troškovi ugljenika smanjuju konačnu ekonomsku korist od izvoza.

Za države koje su tradicionalno ostvarivale značajne prihode od izvoza električne energije uz povoljne tržišne uslove, posledice mogu biti manje prihode i niža tržišna likvidnost.

Politički izbor: kazna ili finansiranje tranzicije kroz domaće mehanizme

Donosiocima odluka CBAM otvara strateški izbor. Vlade Zapadnog Balkana mogu ga posmatrati kao spolja nametnutu kaznu ili ga iskoristiti kao podsticaj za uspostavljanje domaćeg sistema određivanja cene ugljenika, ubrzanje investicija u obnovljive izvore energije i reformu elektroenergetskog sektora.

Drugi put je složeniji, ali dugoročno produktivniji: ukoliko se prihodi od emisija prikupljaju unutar zemlje umesto da se plaćaju na granici Evropske unije, oni mogu biti usmereni ka finansiranju energetske tranzicije, modernizaciji mreže, socijalnoj zaštiti i ekonomskom razvoju rudarskih regiona.

Obnovljivi izvori nisu automatski “oslobođeni”: potrebni su sertifikati i merenje

Iako CBAM teorijski favorizuje električnu energiju sa niskim emisijama, tekst naglašava da su za praktičnu prednost potrebni verodostojni sertifikati porekla, garancije porekla električne energije, sistemi merenja i obračun ugljeničnog intenziteta—uz adekvatne mehanizme povezivanja tržišta. Bez tih instrumenata čak i energija niskih emisija može naići na tržišne prepreke.

Zavisnost od hidroloških prilika i različita izloženost državama

Uticaj CBAM-a neće biti isti svuda. Albanija je navedena kao primer države koja je manje izložena troškovima ugljenika zbog dominacije hidroenergije, ali je zato znatno zavisna od hidroloških prilika i oscilacija u uvozu i izvozu električne energije.

S druge strane, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo suočavaju se sa većim izazovima vezanim za tranziciju iz uglja. Posledice će se osećati i šire—u susednim članicama EU poput Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke—kroz promene regionalnih tokova trgovine električnom energijom.

Nema brzog gašenja termoelektrana: menja se računica na marginama

CBAM neće preko noći zatvoriti termoelektrane na ugalj; tekst naglašava da ugalj ostaje važan za sigurnost snabdevanja u više elektroenergetskih sistema Zapadnog Balkana. Ipak, mehanizam menja ekonomsku računicu na marginama tržišta—posebno kada je reč o izvozu, finansiranju investicija i dugoročnom planiranju razvoja sektora.

Kraj “prekogranične” priče: trošak ugljenika postaje deo međunarodne trgovine

Konačno usmerenje je jasno: trošak ugljenika sve više postaje sastavni deo međunarodne trgovine električnom energijom. Zemlje Zapadnog Balkana mogu se prilagoditi unapred ili rizikuju da pristup evropskom tržištu postane složeniji i skuplji.

Iako je CBAM formalno prekogranični mehanizam, posledice će pre svega biti domaće: uticaće na raspored angažovanja proizvodnih kapaciteta, investicione odluke i izvozne strategije; takođe će uticati na ekonomsku održivost uglja i brzinu sprovođenja reformi tržišta električne energije širom regiona.