Usko grlo u mreži: zašto se cene struje u Jugoistočnoj Evropi razlikuju od Centralne

Razlike u cenama električne energije u Jugoistočnoj Evropi često se objašnjavaju „na strani proizvodnje“—previše uglja, nedovoljno obnovljivih izvora, prevelika zavisnost od gasa ili nedovoljni kapaciteti za skladištenje. Ali ACER-ova analiza ukazuje da je jednako važan faktor i ono što se dešava na „strani mreže“: ako električna energija ne može da stigne tamo gde su cene više, tržišta se praktično razdvajaju.

Mrežna ograničenja kao uzrok trajnih regionalnih razlika

Na tržištima električne energije razlike u cenama su često vidljiv simptom nevidljivih ograničenja. Ako jeftina struja ne može da se prenese u oblasti sa višim cenama, prekogranična trgovina slabi. Zagušeni interkonektori ili ograničen prekogranični prenosni kapacitet sprečavaju da se sistemski pritisci ublaže tamo gde bi to bilo najefikasnije—što se, prema navodima iz analize, dešava u Jugoistočnoj Evropi.

ACER je utvrdio da bi efikasnije korišćenje dostupnih mrežnih kapaciteta između Jugoistočne Evrope i ostatka Evropske unije moglo da ublaži sistemske pritiske tokom cenovnih skokova u 2024. godini. Agencija takođe konstatuje da je razlika u cenama između Jugoistočne i Centralne Evrope opstajala tokom 2025. godine i početkom 2026. godine, što ukazuje na dublje strukturne probleme.

Zašto „manjak proizvodnje“ nije jedino objašnjenje

Ključna poruka je da cenovni skokovi nisu nužno posledica nedostatka ukupne proizvodnje. Mogu nastati i zbog nemogućnosti da se energija prenese preko granica u pravom trenutku. Drugim rečima: region može biti okružen relativno jeftinijom energijom, a ipak imati visoke cene ako prekogranični mrežni kapaciteti nisu dostupni.

Raspodela kapaciteta i market coupling kao prioritet

Zbog toga je raspodela prekograničnih kapaciteta postala centralno tržišno pitanje. ACER je preporučio završetak implementacije minimalnog zahteva EU od 70% dostupnog prekograničnog kapaciteta u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, dalje povezivanje tržišta (market coupling) sa državama koje nisu članice EU, kao i širu primenu metodologije proračuna i alokacije zasnovane na tokovima (flow-based) u regionu.

Pravilo od 70% ima cilj da deo prenosnog kapaciteta stalno bude na raspolaganju za prekograničnu trgovinu umesto da bude prekomerno rezervisan za unutrašnja mrežna ograničenja. U regionu poput Jugoistočne Evrope—gde se potrošnja, proizvodnja iz obnovljivih izvora i hidrološki uslovi brzo menjaju—pristup prekograničnim kapacitetima je ključan za konvergenciju cena.

Market coupling predstavlja drugi deo slagalice. Dok države članice EU učestvuju u sve integrisanijim dnevnim i unutardnevnim tržištima, tržišta Zapadnog Balkana još napreduju ka punoj integraciji. Paket za integraciju električne energije Energetske zajednice osmišljen je da omogući državama ugovornicama povezivanje sa jedinstvenim evropskim tržištem električne energije. Sve dok ta integracija nije sprovedena do kraja, tržište ostaje fragmentisano: trgovci imaju veće trenje u transakcijama, prekogranični tokovi ne reaguju uvek efikasno na razlike u cenama, a troškove neefikasnosti na kraju snose potrošači.

Granularnije cene mogu otkriti problem, ali ga same ne rešavaju

EU prelazi na trgovanje u intervalima od 15 minuta na dnevnom tržištu od 30. septembra 2025. godine, što uvodi dodatnu složenost—posebno jer preciznije cene treba realnije da odraze stanje sistema kada udeli promenljivih obnovljivih izvora rastu. Ipak, korist od granularnijih cena za Jugoistočnu Evropu zavisi od mogućnosti prenosa električne energije kroz prostor i vreme: intervali od 15 minuta mogu bolje „osvetliti“ zagušenja, ali ih ne uklanjaju sami po sebi.

Zagušenje mreže usporava efekte rasta obnovljivih izvora

Usko grlo utiče direktno na razvoj obnovljivih izvora energije. Solarni i vetro projekti mogu se relativno brzo izgraditi, dok proširenje prenosne infrastrukture traje znatno duže. Kada se proizvodni kapaciteti priključuju brže nego što mreža napreduje, sistem se suočava sa ograničenjem proizvodnje (curtailment), zagušenjima i nižom cenom preuzimanja energije.

Mreža kao deo energetske tranzicije

Zato ulaganja u mrežu treba posmatrati kao sastavni deo energetske tranzicije. Dalekovodi i trafostanice su temelj; tu su i digitalni sistemi upravljanja, dinamičko ocenjivanje kapaciteta vodova, fazno pomerajući transformatori i bolja koordinacija isključenja—mere koje omogućavaju da obnovljiva električna energija postane upotrebljiva električna energija.

Za investitore poruka glasi da mrežu treba analizirati jednako pažljivo kao resursni potencijal: najbolje sunčevo zračenje ili vetar nisu dovoljni ako je priključna tačka ograničena; ni najbolji PPA nije dovoljan ako rizik curtailmenta nije adekvatno raspoređen; niti najbolja trgovačka strategija može nadoknaditi odsustvo dostupnog prekograničnog kapaciteta.

Šta to znači za donosioce odluka

Donosiocima odluka poruka je jednako jasna: Jugoistočna Evropa ne može smanjiti volatilnost cena samo ulaganjem u proizvodne kapacitete. Potrebna su ulaganja u prenosnu mrežu, povezivanje tržišta, bolji obračun kapaciteta, skladištenje energije i veća fleksibilnost potrošnje.

Kada je mreža ograničena, cene se razdvajaju; kada se cene razdvajaju, potrošači plaćaju više, investitori postaju oprezniji, a sistemska nestabilnost raste. Zato sledeća faza reforme tržišta električne energije mora istovremeno biti fizička i institucionalna: izgraditi više mreže i istovremeno efikasnije koristiti postojeću infrastrukturu.