CBAM produbljuje pritisak na izvoz električne energije BiH: bez berze i usklađenog obračuna ugljenika rizik raste od 2026.

Bosna i Hercegovina se suočava sa restrukturiranjem energetskog tržišta koje, prema analizi predstavljanoj na sarajevskom okruglom stolu, više ne može da se posmatra kao puka regulatorna modernizacija. Kako Mehanizam za prekogranično usklađivanje ugljenika Evropske unije (CBAM) za električnu energiju ulazi u fazu finansijske primene, integracija tržišta, reforma određivanja cena ugljenika i berzansko trgovanje postaju mehanizam ekonomskog opstanka — posebno za izvoz ka EU.

BiH ostaje jedina evropska država bez organizovane berze električne energije

Učesnici su ukazali da je Bosna i Hercegovina jedina evropska država bez organizovane berze električne energije. Ta strukturna slabost, kako je navedeno, sve više ugrožava i izvozne prihode i dugoročnu tržišnu integraciju sa Evropskom unijom.

Zbog toga se predloženi Zakon o regulatoru, prenosu i tržištu električne energije pozicionira kao mnogo više od sektorskog propisa. Prezentacija ističe da vlasti zakon tretiraju kao ulaznu tačku ka povezivanju sa EU tržištem putem SDAC i SIDC platformi, uz istovremeno kreiranje pravnih uslova koji bi omogućili potencijalna izuzeća od CBAM-a u trgovini električnom energijom.

CBAM teret za električnu energiju stroži nego za većinu industrijskih sektora

Posebno osetljiv deo priče je dinamika opterećenja: odredbe CBAM-a za električnu energiju znatno su strože od onih koje važe za većinu industrijskih sektora. U prezentaciji se navodi da će elektroenergetski sektor BiH praktično snositi puni teret CBAM-a od 2026. godine, bez faznog uvođenja koje bi bilo dostupno drugim obuhvaćenim sektorima između 2026. i 2034.

Ova razlika ima šire posledice za Zapadni Balkan, jer je izvoz električne energije istorijski bio jedan od ključnih izvora prekograničnih prihoda regiona. Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora oslanjale su se na termoenergetske kapacitete zasnovane na uglju i lignitu uz relativno niže troškove proizvodnje u odnosu na mnoga tržišta EU — ali CBAM menja tu prednost.

Procene pokazuju da CBAM trošak već “jede” deo konkurentnosti izvoza

Prezentacija navodi procenjeni podrazumevani trošak CBAM-a za izvoz električne energije Bosne i Hercegovine od 86,5 €/MWh — najviše među analiziranim ekonomijama Zapadnog Balkana. Srbija je prikazana sa 78,5 €/MWh, Crna Gora sa 73,8 €/MWh, Kosovo sa 74,2 €/MWh, dok Severna Makedonija ima 66,8 €/MWh. Albanija praktično ostaje na nivou od 0 €/MWh zbog proizvodnje dominantno zasnovane na hidroenergiji.

Ti brojevi već utiču na trgovinske tokove: razlike u cenama između tržišta zemalja WB6 i Evropske unije proširile su se na više od 30 €/MWh u prvom kvartalu 2026. godine (prema procenama predstavljenim tokom konferencije). Kako je navedeno, to je približno dva do tri puta više nego u istom periodu 2025. godine, dok su komercijalni tokovi trgovine iz Zapadnog Balkana ka EU navodno opali između 25% i 70% na pojedinim pravcima.

Istovremeno se naglašava razdvajanje fizičkih tokova i komercijalnih rasporeda: fizički tokovi ostali su relativno stabilni zbog potreba balansiranja sistema i mrežnih realnosti, ali su komercijalni obimi trgovanja oslabili tamo gde je izloženost CBAM-u postala značajna.

Odnos cene izvoza i CBAM obaveza: delovi izvoza mogli bi postati neracionalni

Analiza programa EU4Energy koju prezentacija pominje ukazuje da električna energija čini čak 80,3% ukupnog procenjenog CBAM opterećenja Bosne i Hercegovine tokom prvog kvartala 2026. godine.

Najoštriji signal dolazi iz poređenja: procenjeni CBAM trošak BiH od 86,5 €/MWh (izračunat uz podrazumevani faktor emisije od 1,148 tCO₂/MWh i referentnu cenu EU ETS-a za prvi kvartal 2026. od 75,36 €/tCO₂eq) premašuje prosečnu izvoznu cenu električne energije zemlje od približno 83,5 €/MWh u istom periodu. U praktičnom smislu to znači da bi deo izvoza ka EU mogao postati komercijalno neracionalan kada se CBAM obaveze u potpunosti internalizuju.

Finansijski efekti traže MRV kvalitet podataka kao “ekonomski resurs”

Posledice se vide i kroz makroekonomske pokazatelje koje prezentacija navodi: pad obima izvoza električne energije od 4,9%, pad izvozne vrednosti od 16% i smanjenje bruto dodate vrednosti sektora od 6,6%.

Zbog toga Sarajevo ubrzava razgovore o uspostavljanju berze električne energije i tržišnom povezivanju. Planirane reforme uključuju formiranje Day-Ahead Market (DAM) tržišta, Intraday Market (IDM) sistema, imenovanje NEMO operatora i konačnu integraciju sa evropskim trgovačkim platformama.

Mapa puta predstavljena tokom konferencije sugeriše rokove nakon stupanja zakona na snagu: organizovani operator tržišta u roku od oko 90 dana; usvajanje pravila povezanih sa CACM regulativom u roku od oko 120 dana; licenciranje NEMO operatora u roku od oko 450 dana; te regionalnu tržišnu integraciju tokom približno 1.260 dana.

Ipak, institucionalni izazov prevazilazi samu strukturu trgovanja: prezentacija naglašava potrebu paralelnog izgradnje okvira za Monitoring, Reporting, Verification and Accreditation (MRV), put ka sistemu trgovine emisijama (ETS) i ubrzavanje investicija u dekarbonizaciju. U okviru CBAM-a kvalitet podataka sam po sebi postaje ekonomski resurs.

Izuzeća zavise ne samo od integracije već i od cena ugljenika do 2030.

Prema interpretaciji predstavljenoj tokom konferencije, države koje žele izuzeće od CBAM-a za električnu energiju prema članu 2(7) Uredbe 2023/956 ne moraju samo integrisati tržišta električne energije sa Evropskom unijom. One moraju uvoditi određivanje cena ugljenika ekvivalentno EU ETS sistemu do kraja dobi do koje je navedeno — do 2030. godine.

To otvara strateški paradoks: bez određivanja cena ugljenika izvoz rizikuje strukturnu nekonkurentnost pod CBAM režimom; ali uvođenje cena ugljenika ekvivalentnih EU sistemu u ekonomijama regiona snažno oslonjenih na ugalj nosi potencijalne političke i industrijske posledice. Prezentacija zato naglašava potrebu principa “pravedne tranzicije”, uz poziv na čistije tehnologije proizvodnje te automatizaciju, digitalizaciju i unapređenje energetske efikasnosti.

Podaci o emisijama mogu smanjiti troškove — ali metodologija ostaje ključna

Dodatno pitanje odnosi se na metodologiju obračuna emisija. Bosna i Hercegovina tvrdi da trenutni podrazumevani faktori emisije precenjuju stvarni intenzitet emisija: podrazumevani faktor emisije korišćen za bosanskohercegovački izvoz naveden je kao 1,148 tCO₂/MWh dok je procenjeni stvarni faktor bliži nivou od oko 1,1145 tCO₂/MWh.

Kada se uzmu širi faktori proizvodnog miksa, stvarni intenzitet mreže procenjuje se na približno 0,72 tCO₂/MWh naspram podrazumevane pretpostavke oko 0,74 tCO₂/MWh. Iako razlike deluju male po jedinici proizvodnje ili emisije — prezentacija ocenjuje da su finansijske implikacije značajne pri velikim obimima: verifikovane stvarne emisije mogle bi smanjiti godišnje troškove povezane sa CBAM-om za približno 12 miliona KM; metodologije zasnovane na proizvodnom miksu mogle bi napraviti razliku do gotovo 27 miliona KM godišnje.

Moguće promene metodologije CBAM-a dodatno pojačavaju potrebu za spremnošću

Prezentacija takođe ukazuje da Brisel može vremenom prilagoditi metodologije CBAM-a za električnu energiju. Diskutovane reforme sugerišu mogućnost prelaska sa pretpostavki zasnovanih isključivo na fosilnoj proizvodnji na pune obračune intenziteta mreže koji uključuju obnovljive izvore energije.

Takva promena bi mogla koristiti državama sa rastućim udjelom obnovljivih izvora — hidroenergijom ili brzim razvojem vetra i solarnih kapaciteta — jer bi bolje reflektovala napore dekarbonizacije elektroenergetskih sistema Zapadnog Balkana umesto tretiranja celokupnog izvoza kao praktično fosilnog.

Zakonodavni tempo mora pratiti širu transformaciju energetskog upravljanja

Ipak, kako analiza poručuje kroz više tačaka zaključka: smer razvoja deluje nepovratno — CBAM nije privremeni regulatorni test već strukturna transformacija tržišta. Likvidnost tržišta električne energije, organizovane trgovačke platforme, obračun emisija (uz garancije porekla), određivanje cena ugljenika i integracija sa evropskim tržištem sve više određuju izvozni učinak jednako kao troškovi proizvodnje.

Za Bosnu i Hercegovinu hitnost je dodatno naglašena činjenicom da zemlja polazi sa slabije institucionalne pozicije nego većina susednih država: Srbija ima berzu električne energije; Crna Gora je dalje u mehanizmima regionalne integracije; Severna Makedonija takođe ima naprednije korake ka regionalnom povezivanju. Kašnjenje BiH zato rizikuje produbljivanje komercijalne ali i političke izolacije unutar nove evropske elektroenergetske arhitekture.

Kao završni prioriteti predstavljeni tokom konferencije izdvojeni su istovremeni rad vlasti na zakonodavstvu o tržištu električne energije, usvajanju NECP-a (kako je navedeno), razvoju dugoročne klimatske strategije te implementaciji MRV sistema uz pripreme za ETS i šire usklađivanje sa pravilima energetskog upravljanja Evropske unije. U eri CBAM-a elektroenergetski sistemi jugoistočne Evrope više se ne takmiče samo kroz cenu proizvodnje ili kapacitete — već kroz institucionalnu kompatibilnost s ugljenično regulisanim okvirom EU-a; borba BiH da brzo izgradi berzu električne energije i arhitekturu upravljanja ugljenikom pokazuje koliko duboko politika ugljenika preoblikuje ekonomiku regionalnih elektroenergetskih tržišta.