CBAM preoblikuje srpski izvoz struje: ugljenik postaje nova varijabla cene i investicija

Srpski elektroenergetski sektor ulazi u fazu restrukturiranja koja se ne može svesti samo na liberalizaciju tržišta ili domaće investicione planove. Mehanizam Evropske unije za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM) sve snažnije preobražava ekonomiku trgovine električnom energijom, industrijsku konkurentnost i investicije u obnovljive izvore širom jugoistočne Evrope—pri čemu Srbija, zbog svoje uloge velikog regionalnog proizvođača, tranzitnog čvorišta i izvoznika, snosi direktne posledice.

Od početka 2026. raste razlika između EU i Zapadnog Balkana

Prema tržišnim procenama navedenim u analizi, CBAM već od prvog kvartala 2026. menja trgovačko ponašanje na Zapadnom Balkanu. Istovremeno se povećavaju cenovne divergencije između tržišta Evropske unije i tržišta van EU, dok elektroenergetski sistemi zasnovani na uglju dobijaju rastući komercijalni pritisak.

U tom kontekstu, procenjuje se da bi srpski izvoz električne energije mogao nositi troškove povezane sa CBAM-om od približno 78,5 €/MWh prema podrazumevanim metodologijama obračuna emisija. Takav nivo troška suštinski menja dosadašnju logiku izvoza ka tržištima Evropske unije.

Raniji model oslanjao se na jeftin lignit i regionalne interkonekcije

Godinama je Srbija ostvarivala korist od relativno jeftine proizvodnje iz lignita u kombinaciji sa snažnim regionalnim interkonekcijama i rastućom trgovačkom integracijom preko SEEPEX-a i susednih energetskih berzi. Taj model je omogućavao trgovcima i proizvođačima da koriste cenovne razlike između jugoistočne Evrope i skupljih centralnoevropskih tržišta—posebno tokom perioda hidrološke slabosti ili volatilnosti obnovljivih izvora energije u drugim delovima Evrope.

CBAM uvodi novu “jednačinu”: ugljenično intenzivna struja gubi konkurentnost

Sada CBAM menja tu jednačinu tako što električna energija proizvedena iz ugljenično intenzivnih termoelektrana sve više gubi konkurentnost kada se troškovi ugrađenih emisija u potpunosti reflektuju u prekograničnoj trgovini. Rezultat je strukturna divergencija između cena električne energije u EU i na tržištima Zapadnog Balkana: tokom prvog kvartala 2026. razlike su se proširile na više od 30 €/MWh, što je približno dva do tri puta više nego tokom istog perioda godinu dana ranije.

Analiza naglašava da divergencija više nije samo teorijska. Komercijalni tokovi trgovine iz Zapadnog Balkana ka EU već su oslabili na više regionalnih koridora, dok trgovci sve češće preusmeravaju količine ka tržištima sa nižim ugljeničnim rizikom ili povoljnijom strukturom emisija.

Posledice nisu samo za energetiku: CBAM menja industrijsku konkurentnost

Za Srbiju implikacije idu dalje od same trgovine električnom energijom. Industrijski model zemlje ostaje duboko povezan sa evropskim lancima snabdevanja kroz čelik, automobilsku industriju, preradu metala, hemiju, proizvodnju mašina i širu izvozno orijentisanu proizvodnju. U uslovima CBAM-a energetski intenzitet i ugljenični intenzitet postaju ključne varijable konkurentnosti—ne samo pitanje energetskog sektora.

Zbog toga se menja investiciona hijerarhija unutar srpskog energetskog tržišta: dok je lignit ranije služio kao stub domaće stabilnosti i izvoznih prihoda, u novom sistemu prilagođenom ugljeniku svaka dodatna tona ugrađenog CO₂ postepeno narušava profitabilnost izvoza i industrijsku poziciju.

Obnovljivi projekti dobijaju stratešku vrednost kroz PPA, garancije porekla i MRV

U tom okviru projekti obnovljivih izvora—posebno vetroparkovi, solarne elektrane i hibridni sistemi uz baterijska skladišta—postaju strateški vredniji ne samo zbog cena električne energije već zato što smanjuju izloženost ugrađenom ugljeniku za industrijske potrošače koji posluju u lancima snabdevanja EU.

Analiza navodi da bi očekivani rast fokusa industrijskih izvoznika trebalo da ide ka obnovljivim PPA ugovorima, garancijama porekla, sledljivom snabdevanju električnom energijom i verifikovanom obračunavanju emisija. Banke, izvozne kreditne institucije i industrijski kupci pritom sve više traže auditabilne strukture niskougljenične električne energije povezane sa dugoročnim ugovorima o snabdevanju.

Istovremeno se ističe da Srbija već ima jedan od najvećih razvojnih portfolija obnovljivih izvora u regionu—uključujući velike vetroprojekte, širenje solarnih kapaciteta na komunalnom nivou i rastuće investicije u baterijska skladišta—koji bi s rastom CBAM izloženosti mogli privlačiti strateške premije jer pružaju istovremeno snabdevanje električnom energijom i zaštitu od ugljeničnih rizika.

Usklađivanje sa evropskim određivanjem cena ugljenika do 2030. može preokrenuti dispečing

Srbija se suočava sa politički osetljivim izazovom usklađivanja sa evropskim sistemom određivanja cena ugljenika. Pravac evropske politike postaje jasniji: svaki budući mehanizam izuzeća za trgovinu električnom energijom verovatno će zahtevati duboku integraciju tržišta električne energije zajedno sa sistemom određivanja cena ugljenika usklađenim sa okvirom EU ETS-a do 2030. godine.

Ako bi cena ugljenika ekvivalentna evropskom nivou postala relevantna za domaći sistem, to bi fundamentalno promenilo ekonomiku dispečinga: postrojenja zasnovana na uglju suočila bi se sa slabijom komercijalnom pozicijom, dok bi hidroenergija, vetar, solar i fleksibilni balansni kapaciteti dobili na vrednosti.

Dve paralelne vrednosne strukture: fizički tokovi ostaju, ali odluke o trgovanju se menjaju

Naredna faza konkurencije u jugoistočnoj Evropi zato se ne zasniva isključivo na troškovima proizvodnje električne energije. Sve više će zavisiti od ugljenično prilagođene vrednosti struje—što menja investicionu logiku developera, infrastrukturnih fondova, industrijskih potrošača i trgovaca.

Analiza ukazuje na trend rasta razdvajanja između fizičkih tokova električne energije i komercijalnih rasporeda trgovanja: fizički tokovi opstaju zbog balansiranja sistema i mrežnih realnosti, ali komercijalne odluke sve češće reflektuju ekonomiku prilagođenu CBAM-u umesto tradicionalne arbitraže veleprodajnih cena.

Zbog toga bi za Srbiju moglo nastati postupno razdvajanje elektroenergetskog sistema na dve paralelne vrednosne strukture: niskougljenična i sledljiva električna energija povezana s obnovljivim izvorima mogla bi dobiti stratešku komercijalnu vrednost, dok bi ugljenično intenzivan izvoz bio pod pritiskom zbog rastuće izloženosti ugljeničnim prilagođavanjima.

Digitalizacija MRV-a prelazi iz regulatorne funkcije u osnovnu komercijalnu infrastrukturu

Kao odgovor na ovu promenu analitički se ističe rast značaja digitalizovanih sistema upravljanja energijom i praćenja emisija povezanog sa SCADA sistemima. Takođe raste potreba za auditabilnim MRV (measurement, reporting and verification) sistemima i strukturama za satno usklađivanje obnovljive energije—jer ti elementi evoluiraju iz sekundarnih regulatornih funkcija u osnovnu komercijalnu infrastrukturu.

U zbiru, tranzicija već menja tržišno ponašanje širom regiona: za Srbiju to znači da naredna faza razvoja energetskog sektora sve manje zavisi samo od ciljeva razvoja obnovljivih izvora ili liberalizacije tržišta električne energije, a sve više od repozicioniranja celog elektroenergetskog sistema unutar evropskog tržišta gde je ugrađeni ugljenični intenzitet sastavni deo cene struje.