CBAM problematika u sektoru električne energije prelazi iz domena klimatske politike u zonu trgovačkog rizika

Najnoviji stav organizacije Energy Traders Europe o implementaciji Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika ([[PRRS_LINK_1]]) za uvoz električne energije nije samo tehnička fusnota. To je upozorenje iz same tržišne sfere da bi evropski režim ugljenične granice, ukoliko se primeni na električnu energiju bez preciznijih operativnih pravila, mogao pretvoriti klimatski instrument u izvor trgovačke neizvesnosti, rizika za bilanse kompanija i prekograničnih problema sa likvidnošću tržišta.

Dokument sa stavovima, datiran na 17. novembar 2025. godine, podržava širi cilj CBAM-a — uspostavljanje pravične cene ugljenika na uvoz i sprečavanje „curenja ugljenika“ — ali istovremeno upozorava da se električna energija tretira kao da je klasična fizička roba. Upravo tu leži suštinski problem. Čelik, cement ili đubrivo mogu se povezati sa konkretnim proizvodnim partijama, fakturama, fabrikama i carinskim evidencijama. Električna energija se, međutim, kreće kroz međusobno povezane mreže, komercijalno se nominuje, raspoređuje na satnom ili podsatnom nivou i često prelazi granice kroz trgovačke aranžmane koji se ne poklapaju uredno sa fizičkim tokovima energije.

Energy Traders Europe navodi da postojeći okvir stvara „značajne regulatorne i implementacione rizike“ za uvoznike električne energije zbog tehničke neprimenljivosti određenih pravila, kašnjenja sekundarne regulative i nedovoljnog nivoa smernica pre početka pune CBAM faze.

Najvažnija poruka dokumenta jeste da CBAM deklaracije za električnu energiju treba da se zasnivaju isključivo na komercijalno zakazanim razmenama električne energije, a ne na fizičkim tokovima. To nije samo računovodstvena preferencija, već jedini skup podataka koji trgovci, operatori prenosnih sistema (TSO), carinske institucije i administrativni sistemi realno mogu uskladiti.

Tržišni učesnici dostavljaju prekogranične rasporede, TSO operatori ih potvrđuju, a ti rasporedi već su integrisani u sisteme nominacije, obračuna i poravnanja. Fizički tokovi, nasuprot tome, mogu odstupati od komercijalnih transakcija jer se električna energija kreće po zakonima fizike, a ne po rutama ugovora. Za uvoznike bi korišćenje fizičkih tokova kao osnove za CBAM predstavljalo regulatorni rizik koji ne mogu kontrolisati.

Ova razlika ima direktan značaj za jugoistočnu Evropu. Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i druga tržišta van Evropske unije sve su snažnije povezana sa evropskim tokovima električne energije kroz interkonekcije, procese tržišnog povezivanja dan unapred, bilateralne ugovore, OIE PPA ugovore i industrijske modele otkupa energije.

Ukoliko se CBAM obračunava na nejasnoj ili netržišnoj osnovi, izvoz električne energije ka Evropskoj uniji mogao bi nositi dodatnu premiju rizika čak i pre predaje prvog CBAM sertifikata. Trgovci bi u cenu ugrađivali neizvesnost oko ugljeničnih troškova, dokumentacije, identifikacije tranzitnih tokova i podrazumevanih vrednosti emisija. To bi prekograničnu električnu energiju učinilo skupljom, manje likvidnom i težom za finansiranje.

Energy Traders Europe takođe traži jasnije definisanje deklaracija „izvora“ i „odredišta“ kako bi tranzitni tokovi mogli biti pravilno identifikovani i, gde je opravdano, izuzeti iz CBAM obračuna.

To je naročito važno u visoko povezanom regionu gde električna energija može komercijalno teći iz zemlje van EU ka EU, iz EU kroz zemlju van EU nazad u EU ili iz zemlje van EU kroz EU ka drugoj zemlji van EU. Bez robusne logike izvora i odredišta, CBAM bi mogao oporezovati tokove koji predstavljaju tranzit, a ne stvarni uvoz u Evropsku uniju.

Dokument smatra da podaci o komercijalnom poreklu i destinaciji, povezani sa satnim rasporedima potvrđenim od strane TSO operatora, predstavljaju auditabilan metod za razlikovanje oporezivog uvoza od tranzitnih tokova.

Drugo veliko pitanje odnosi se na cenu ugljenika koja je već plaćena u trećim državama. Električna energija se razlikuje od većine drugih CBAM proizvoda jer komercijalne odluke moraju biti donete pre samog uvoza.

Trgovci unapred kupuju kapacitete, nominuju tokove, hedžuju pozicije i određuju cene ugovora o snabdevanju. Ukoliko ne znaju da li će cena ugljenika plaćena u trećoj zemlji biti priznata ili na koji način će biti odbijena od CBAM obaveze, ne mogu pouzdano formirati cenu uvoza.

Dokument naglašava da, iako stvarni CBAM troškovi neće biti plaćani pre 2027. godine, metodologija mora biti poznata pre 1. januara 2026. godine, jer trgovci moraju unapred znati da li će uvoz biti komercijalno održiv tokom pune CBAM faze.

Ovo pitanje je od presudnog značaja za zemlje koje razvijaju ili uvode sopstvene mehanizme određivanja cena ugljenika, a pritom ostaju van EU ETS sistema.

Ukoliko tržište električne energije Zapadnog Balkana poseduje ugljeničnu naknadu, ETS-povezan mehanizam ili drugi priznati instrument usklađenosti, tržištu je potrebna sigurnost da će ta cena smanjivati izloženost CBAM-u. U suprotnom, električna energija mogla bi biti dvostruko opterećena ugljenikom — prvi put kroz domaći mehanizam, a zatim ponovo na granici Evropske unije.

Za države koje pokušavaju da se usklade sa evropskim pravnim tekovinama, to bi oslabilo motivaciju za uvođenje cena ugljenika jer domaći proizvođači i izvoznici možda ne bi dobijali priznanje za već internalizovane troškove emisija.

Dokument zauzima posebno čvrst stav kada je reč o električnoj energiji kojom se trguje na berzi.

Kada se električna energija prodaje putem berze u trećoj zemlji koja poseduje mehanizam određivanja cena ugljenika, trošak ugljenika već može biti sadržan u tržišnoj ceni, ali kupac ne može identifikovati da li konkretni megavat-sat potiče iz fosilnog izvora koji je platio cenu ugljenika ili iz proizvodnje bez emisija.

Anonimna berzanska i OTC trgovina ne mogu obezbediti dokumentaciju o plaćenom ugljeniku na nivou pojedinačnog kupca. Zato Energy Traders Europe smatra da bi CBAM umanjenja trebalo primenjivati na nivou tržišta kada su ugljenični troškovi već sadržani u veleprodajnoj ceni električne energije.

Takav pristup bio bi administrativno jednostavniji i mnogo bliži realnom funkcionisanju tržišta električne energije.

Metodologija podrazumevanih vrednosti emisija predstavlja još jednu tačku sporenja. Organizacija smatra da podrazumevane vrednosti treba zasnivati na prosečnom faktoru emisije kompletnog elektroenergetskog miksa, uključujući i niskougljeničnu proizvodnju, a ne samo na faktorima emisije fosilnih goriva.

Dokument upozorava da sadašnji pristup može preceniti emisije trećih zemalja i ignorisati procese dekarbonizacije koji se već odvijaju unutar njihovih proizvodnih struktura.

Za Zapadni Balkan to nije teorijsko pitanje. Sat sa dominantnom hidroproizvodnjom u Crnoj Gori, period snažnog vetra u Srbiji ili solarno intenzivan izvozni prozor regiona nemaju isti ugljenični intenzitet kao rezidualni miks zasnovan na uglju.

Podrazumevani faktori zasnovani isključivo na fosilnim gorivima zato mogu kažnjavati stvarnu niskougljeničnu proizvodnju i smanjivati vrednost obnovljivih izvora energije u prekograničnoj trgovini.

Dokument takođe zahteva da podrazumevane vrednosti odgovaraju vremenskim okvirima trgovine električnom energijom — idealno na satnom ili čak 15-minutnom nivou granularnosti.

Ovo predstavlja jednu od najvažnijih praktičnih preporuka. Ugljenični intenzitet električne energije izrazito je promenljiv. Menja se u zavisnosti od proizvodnje vetra, solarne energije, hidroloških uslova, angažovanja uglja, gasnog balansiranja, kvarova i uvoznih tokova.

Fiksna godišnja podrazumevana vrednost bila bi administrativno jednostavna, ali ekonomski veoma gruba. Ona bi potcenjivala „čiste“ sate i precenjivala „prljave“, čime bi narušavala tržišne signale.

Mašinski čitljive podrazumevane vrednosti sa vremenskom granularnošću omogućile bi trgovcima, snabdevačima i CBAM deklarantima automatizaciju usklađenosti i direktnu integraciju ugljeničnih troškova u sisteme dispečinga, nominacije i obračuna.

Deo dokumenta koji se odnosi na stvarne vrednosti emisija posebno je važan za obnovljive PPA ugovore.

Energy Traders Europe smatra da pravila CBAM-a moraju jasno razlikovati „uvoznika“ i „ovlašćenog CBAM deklaranta“, jer te uloge ne obavlja nužno isti subjekt.

U stvarnim lancima trgovine električnom energijom proizvođač, posrednik, vlasnik kapaciteta, uvoznik, snabdevač i CBAM deklarant često predstavljaju različite pravne i komercijalne aktere.

Ukoliko regulativa pretpostavi pojednostavljenu bilateralnu strukturu, mogla bi isključiti potpuno legitimne tržišne aranžmane koji su inače transparentni i proverljivi.

Kada je reč o PPA ugovorima usklađenim sa CBAM-om, dokument se protivi preterano rigidnim ugovornim zahtevima.

Ključno pitanje ne bi trebalo da bude da li ugovor poseduje određenu pravnu arhitekturu, već da li verifikovani podaci potvrđuju da obim niskougljenične proizvodnje odgovara ili prevazilazi zakazanu komercijalnu razmenu u istom satu.

U praktičnom smislu, srpski proizvođač energije iz vetra koji prodaje električnu energiju putem strukturisanog PPA ugovora kupcu usmerenom ka tržištu Evropske unije trebalo bi da može podržati tvrdnje o stvarnim emisijama ukoliko se mogu verifikovati podaci sa pametnih brojila, proizvodni podaci, nominacije i kontinuitet ugovornih tokova.

Ista logika važi i za agregirane portfolije obnovljivih izvora energije, pod uslovom da je čitav lanac podataka auditabilan.

Upravo tu CBAM može postati alat za povećanje bankabilnosti, a ne samo trošak usklađenosti.

Ukoliko verifikovana obnovljiva električna energija može smanjiti izloženost CBAM-u za evropske uvoznike ili industrijske kupce obuhvaćene CBAM režimom, projekti obnovljivih izvora energije u Srbiji i regionu dobijaju potpuno novi sloj komercijalne vrednosti.

Vetropark, solarna elektrana ili hibridni OIE-plus-skladišni projekat tada više ne prodaje samo elektrone i garancije porekla. On prodaje dokumentovanu vrednost ugljenične usklađenosti:satno izmerenu proizvodnju,usklađene rasporede isporuke,ugovornu sledljivost idokaze o emisijama spremne za evropske uvoznike.

To bi moglo podržati snažnije PPA cene, duže rokove ugovora i veće poverenje kreditora, naročito kod izvoznika izloženih evropskim ugljeničnim pravilima.

Ipak, dokument jasno upozorava da ova prilika zavisi od praktične upotrebljivosti regulative.

Ukoliko pravila budu zahtevala uske formate PPA ugovora, podatke do kojih trgovci ne mogu doći ili fizičke testove zagušenja koje tržišni učesnici ne mogu proveriti, očekivana premija za niskougljeničnu energiju možda se nikada neće realizovati.

Dokument posebno problematičnim naziva kriterijum „bez fizičkog zagušenja“, jer CBAM deklaranti ne mogu predvideti zagušenja niti im takvi podaci nužno stoje na raspolaganju.

Umesto toga, predlaže se da usklađivanje podataka sa brojila proizvođača sa komercijalno zakazanim razmenama u istom satu i tržišnoj zoni bude dovoljan dokaz.

Pitanje CBAM sertifikata pretvara mehanizam iz regulatornog pitanja u pitanje korporativnog finansijskog upravljanja.

Energy Traders Europe smatra da uvoznicima električne energije mora biti obezbeđena unapred poznata cena CBAM sertifikata.

Ukoliko prva stvarna cena CBAM sertifikata za prvi kvartal 2026. godine bude poznata tek u aprilu 2026, uvoznici će formirati cene električne energije bez saznanja o stvarnom ugljeničnom trošku.

Za robu kojom se trguje na satnom nivou, sa tankim maržama i visokom volatilnošću, to predstavlja ozbiljan komercijalni rizik.

Dokument predlaže korišćenje nedeljnog proseka cena EU ETS-a od 2026. godine ili alternativno proseka prethodnog kvartala, uz upozorenje da druga opcija može stvoriti neusaglašenost sa cenama ugljenika u trećim zemljama.

Za trgovce električnom energijom u jugoistočnoj Evropi ovo predstavlja veoma ozbiljan rizik.

Prekogranične marže između Srbije, Mađarske, Rumunije, Hrvatske, Bugarske i Grčke često zavise od relativno malih cenovnih razlika, naročito nakon uračunavanja troškova kapaciteta, balansnog rizika i neizvesnosti nominacija.

Nepravilno tempirana ili nepredvidiva cena CBAM sertifikata mogla bi potpuno izbrisati trgovačke marže ili naterati uvoznike da smanje tržišnu aktivnost.

U takvom okruženju, CBAM postaje ne samo klimatska politika već i faktor likvidnosti regionalnih elektroenergetskih tržišta.

Dokument takođe zahteva šira prava delegiranja za pružaoce CBAM usluga, uključujući kupovinu, predaju, otkup i izveštavanje o sertifikatima.

To odražava način na koji velike energetske grupacije realno upravljaju regulatornom usklađenošću. Trgovački deskovi, carinski zastupnici, centralizovani administrativni sistemi i timovi za usklađenost na nivou grupacija već sada upravljaju složenim izveštavanjem kroz više jurisdikcija.

Mogućnost delegiranja smanjila bi operativno opterećenje i ograničila rizik prekomerne ili nedovoljne kupovine sertifikata.

Energy Traders Europe takođe predlaže fleksibilnija pravila za otkup sertifikata i interne transfere neiskorišćenih sertifikata unutar grupacija, upozoravajući da postojeća pravila mogu stvoriti nepravedne troškovne neefikasnosti u odnosu na učesnike EU ETS sistema.

Poslednja velika tema odnosi se na autorizaciju CBAM deklaranata.

Dokument smatra da status CBAM deklaranta za uvoz električne energije treba da bude priznat u svim državama članicama Evropske unije.

To je važno jer trgovci električnom energijom mogu nominovati eksplicitne kapacitete i prijavljivati uvoz u više država članica istovremeno.

Bez priznavanja na nivou cele EU, isti uvoznik mogao bi biti suočen sa fragmentisanim registracionim i dokumentacionim zahtevima kroz više granica.

To bi predstavljalo posebno veliko administrativno opterećenje za kompanije koje posluju preko koridora Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Grčke i italijanskih interkonekcija, gde električna energija iz jugoistočne Evrope ulazi ili se povezuje sa tržištem Evropske unije.

Za Srbiju i Zapadni Balkan, šira poruka postaje veoma jasna.

Implementacija CBAM-a za električnu energiju neće se rešiti samo izračunavanjem faktora emisije ugljenika. Biće potrebna kompletna tržišna infrastruktura:satno merenje,rasporedi potvrđeni od strane TSO operatora,dispečerski podaci,sledljivost PPA ugovora,izveštavanje o izvorima i odredištima,priznati domaći sistemi određivanja cena ugljenika,mašinski čitljive podrazumevane vrednosti ifunkcionalna uloga posrednika.

Države koje ove sisteme izgrade rano biće u mnogo boljoj poziciji da prodaju električnu energiju i niskougljenične atribute ka tržištu Evropske unije.

One koje budu kasnile mogle bi se suočiti sa diskontovanim izvozom, osporavanim PPA ugovorima i tretmanom pod konzervativnim podrazumevanim faktorima emisija.

Najveći regulatorni rizik jeste mogućnost da CBAM nenamerno kazni upravo onu vrstu niskougljenične trgovine koju bi trebalo da podstiče.

Srpski vetropark, crnogorski hidroenergetski model snabdevanja ili regionalni portfolio obnovljivih izvora mogu doprineti evropskoj dekarbonizaciji samo ukoliko se njihov proizvodni profil može verifikovati na način koji tržište može praktično koristiti.

Zato dokument Energy Traders Europe nije samo lobistički papir, već praktična mapa implementacije.

Njegova osnovna poruka glasi:tržište električne energije može funkcionisati sa CBAM-om, ali samo ukoliko se CBAM prevede na jezik elektroenergetskog tržišta —rasporede,nominacije,merenje,balansne zone,PPA ugovore,sertifikate,dispečerske instrukcije iauditabilne satne podatke.

Za regionalno tržište električne energije komercijalni zaključak je direktan.

CBAM više nije samo regulatorni okvir — on postaje deo samog formiranja cena.

Naredna konkurentska prednost u regionalnoj trgovini električnom energijom pripadaće kompanijama koje uspeju da povežu ugljenične podatke sa trgovačkim podacima, kao i proizvođačima koji mogu dokazati satnu niskougljeničnu isporuku, a ne samo deklarisati obnovljivo poreklo energije.

Na tržištu jugoistočne Evrope to praktično pretvara:SCADA sisteme,pametna brojila,PPA klauzule,EMS/TSO rasporede icarinske deklaracije

u jedinstven integrisani komercijalni dosije.

Pobednici neće biti samo najčistiji proizvođači energije, već oni proizvođači i trgovci koji svoju „čistoću“ mogu dokumentovati u formatu prihvatljivom za evropske uvoznike, verifikatore, carinske organe i finansijske institucije.