Hrvatska privremeno neto izvozi struju u Q1 2026, potaknuto rastom hidroenergije i solarne proizvodnje

Hrvatska je u prvom kvartalu 2026. zabeležila privremeni višak električne energije, što je omogućilo da zemlja izvozi više struje nego što je uvozila. Iako ovakav ishod zavisi od vremenskih prilika, podaci ukazuju na to da se energetski sistem sve više oslanja na varijabilne izvore—posebno hidroenergiju i solarne elektrane—čime se menja dinamika bilansa snabdevanja.

Višak u bilansu: proizvodnja raste brže od potrošnje

Prema podacima Hrvatske udruge za obnovljive izvore energije, ukupno raspoloživa električna energija dostigla je 5.227 GWh u periodu januar–mart 2026, što predstavlja rast od 4% na godišnjem nivou. U istom periodu domaća potrošnja iznosila je 5.096 GWh, pa je ostvaren neto izvozni suficit od 131 GWh.

Potrošnja raste uprkos blagoj zimi

Potrošnja električne energije nastavila je da raste i pored relativno blagih zimskih uslova. Ukupna potrošnja povećana je za skoro 2% na godišnjem nivou, dok je potrošnja prilagođena temperaturi porasla još snažnije—za 4,4%—dostigavši 5.182 GWh.

Obnovljivi izvori dominiraju miksom: hidro kao oslonac, solar kao pokretač

Obnovljivi izvori energije činili su 62,2% ukupne proizvodnje električne energije u Hrvatskoj. Hidroenergija ostaje ključni oslonac sistema: njen udeo iznosio je 39% ukupne proizvodnje, uz rast od 22,3%, zahvaljujući obilnim dotocima vode.

Solarna energija zabeležila je najbrži rast među tehnologijama. Proizvodnja iz solarnih elektrana porasla je za 50,7% u odnosu na prvi kvartal 2025. godine, što odražava ubrzanu ekspanziju fotonaponskog sektora.

Vetar slabiji, nuklearna energija stabilna

Proizvodnja vetroelektrana kretala se u suprotnom smeru: opala je za 12,8% zbog nepovoljnijih vetrovnih uslova. To je doprinelo blagom padu ostalih obnovljivih izvora.

U međuvremenu, Hrvatska nastavlja da koristi svoj udeo iz nuklearne elektrane Krško. Tokom kvartala primljeno je 758 GWh električne energije, nepromenjeno u odnosu na prethodnu godinu, a nuklearna energija činila je 14,5% ukupnog raspoloživog snabdevanja—kao stabilan bazni izvor uz varijabilne obnovljive izvore.

Kada se posmatra celina prvog kvartala, jasno se vidi sve veća zavisnost Hrvatske od hidroenergije i solarne proizvodnje: povoljni vremenski uslovi privremeno su preokrenuli bilans zemlje u korist izvoza električne energije.