Likvidnost ostaje usko grlo regionalne trgovine strujom u Jugoistočnoj Evropi

Jugoistočna Evropa ulazi u novu fazu elektroenergetskog tržišta: više obnovljivih izvora znači više kratkoročnih oscilacija cena, a unutardnevni signali postaju sve važniji za balansiranje sistema. Ipak, ključni problem ostaje isti—tržišna likvidnost je i dalje neujednačena, što direktno utiče na sposobnost učesnika da upravljaju rizikom i pretvaraju volatilnost u investicionu vrednost.

Veliki jaz između berzi: od IPEX-a do SEEPEX-a

Dvadeset prva nedelja pokazala je oštar kontrast između velikih, likvidnih berzi i manjih regionalnih platformi. Italija je tokom nedelje trgovala sa oko 20.800 GWh, dok je Grčka zabeležila 3.480 GWh, Bugarska 2.370 GWh, a Mađarska 2.340 GWh. Nasuprot tome, SEEPEX u Srbiji imao je svega oko 130 GWh.

Ovaj jaz nije samo statistika—u tržištu sa visokim udelom obnovljivih izvora formiranje cena zavisi od dubokog učešća tržišnih aktera, aktivnog prilagođavanja u realnom vremenu i pouzdanih signala za balansiranje sistema. Kada je likvidnost slaba, cene postaju volatilnije, spread-ovi se šire, a hedžing postaje znatno teži za proizvođače, trgovce i industrijske kupce.

Za Srbiju: ograničenje koje se prenosi na bankabilnost

Za Srbiju niska likvidnost SEEPEX-a predstavlja strukturno ograničenje. Tržište može davati cenovne signale, ali još ne obezbeđuje istu dubinu kao veće evropske berze. Posledica se vidi i na bankabilnosti projekata iz obnovljivih izvora: investitori i kreditne institucije traže sigurnost ne samo u prosečnim cenama, već i u mogućnosti zaštite od tržišnog rizika.

Sličan izazov pojavljuje se i kod industrijskih PPA ugovora. Izvoznici koji su izloženi mehanizmu CBAM sve više traže dugoročne ugovore za električnu energiju iz obnovljivih izvora, ali formiranje takvih ugovora zahteva pouzdane tržišne reference. Plitko tržište otežava strukturiranje bankabilnih formula otkupa, minimalnih cena, klauzula za balansiranje i indeksiranih ugovora o snabdevanju.

Regionalni benchmark: HUPX kao oslonac

Mađarski HUPX ostaje regionalni benchmark zbog veće likvidnosti i položaja između Centralne Evrope i Balkana. Italija se opisuje kao premijum tržište zbog svoje veličine, strukturne zavisnosti od uvoza i visoke izloženosti gasu. Srbija, Bugarska i Hrvatska nastavljaju da razvijaju likvidnost potrebnu za punije iskorišćenje volatilnosti iz obnovljivih izvora.

Rast solarne proizvodnje pojačava potrebu za dubljom trgovinom

Dodatni pritisak dolazi kako raste proizvodnja iz solarnih elektrana. Regionalna proizvodnja iz fotonaponskih sistema porasla je za 8,1% tokom 21. nedelje, dok je proizvodnja iz termoelektrana pala za 5%. Više solarne energije znači više unutardnevnih promena cena—ali bez dublje likvidnosti na tržištima za unutardnevnu i balansnu trgovinu učesnici ne mogu efikasno upravljati tom volatilnošću.

Investicioni zaključak: dizajn tržišta jednako važan kao kapaciteti

Investicioni zaključak koji se nameće je jasan: dizajn tržišta postaje jednako važan kao sama izgradnja proizvodnih kapaciteta. Jugoistočnoj Evropi su potrebni jača likvidnost berzi, bolja unutardnevna povezanost tržišta, dublja tržišta za balansiranje i transparentnije formiranje cena zagušenja u mreži.

U suprotnom postoji rizik da širenje obnovljivih izvora nadmaši komercijalnu infrastrukturu potrebnu da bi investicije bile bankabilne—što važi kako za proizvođače tako i za finansijere.

Trgovci i skladištenje energije: prilika uz povećan rizik

Za trgovce plitka likvidnost istovremeno predstavlja priliku i rizik: može dovesti do većih razlika u cenama i izraženijih pokreta tržišta, ali istovremeno povećava rizik izvršenja transakcija. Velike pozicije teže je zaštititi ili zatvoriti naročito tokom stresnih uslova u sistemu.

Isto važi i za investitore u sisteme za skladištenje energije. Projekti baterijskih sistema (BESS) zavise od iskorišćavanja cenovnih razlika; ako su tržišta za unutardnevnu i balansnu trgovinu plitka, tehnička vrednost skladištenja ne može se u potpunosti pretvoriti u stabilne prihode.

Dvadeset prva nedelja zato pokazuje da sledeći izazov energetskog tržišta Jugoistočne Evrope nije samo izgradnja novih obnovljivih kapaciteta ili interkonekcija. Ključni zadatak postaje razvoj trgovačke dubine potrebne da složeniji elektroenergetski sistem funkcioniše komercijalno—bez toga region rizikuje da bude fizički sve zeleniji, ali komercijalno manje bankabilan; sa dubljim berzama i boljim povezivanjem može pretvoriti volatilnost u investicionu vrednost.