Vikend solarni bum srušio bazne cene u regionu, ali večernja oskudica i dalje gura volatilnost

Vikend je na tržištu dan unapred u jugoistočnoj Evropi doneo naglo korigovanje cena: niža potražnja se poklopila sa snažnom dnevnom proizvodnjom iz obnovljivih izvora, pa su bazne cene u više zemalja značajno pale za isporuku 18. jula 2026. godine. Za investitore i proizvođače to je važno jer pokazuje kako brzo tržište premešta vrednost energije između dnevnih minimuma i skupih večernjih sati.

Gde su cene najviše pale

U Mađarskoj je cena pala 32% na 106,14 EUR/MWh, u Rumuniji 29% na 110,21 EUR/MWh, u Bugarskoj 31% na 101,31 EUR/MWh, dok je u Srbiji smanjena 29% na 101,27 EUR/MWh. Slovenija je zaključena na približno 113,10 EUR/MWh, što je oko 25% niže u odnosu na prethodnu sesiju.

Niže prosečne cene ne znače uravnotežen sistem

Iako su prosečne cene bile niže, izvor problema nije nestao: one su rezultat kombinacije izuzetno jeftine električne energije tokom perioda solarne proizvodnje i skupih večernjih sati. Rumunsko tržište sa trgovanjem po intervalima od 15 minuta kretalo se od 3,94 EUR/MWh do 288,93 EUR/MWh, čime je unutardnevni raspon dostigao gotovo 285 EUR/MWh. U Mađarskoj se cena kretala od oko podneva na nivou od 1,29 EUR/MWh do čak 205,86 EUR/MWh u večernjim satima; u Sloveniji raspon je bio od 4,52 EUR/MWh do 199,58 EUR/MWh.

Večernja oskudica ostaje: primer Bugarske

Bugarska je pratila isti obrazac: cena je pala na minimum od 8,16 EUR/MWh oko podneva pre nego što je dosegla vrhunac od 187,48 EUR/MWh u 19.00. Najskuplja satna cena bila je približno 23 puta viša od najjeftinije. Regionalno posmatrano, to nije samo priča o “nižim vikend cenama”, već o brzom premeštanju vrednosti proizvedene električne energije van perioda solarne proizvodnje.

Ko profitira zavisi od tehnologije i fleksibilnosti

Komercijalni efekti razlikuju se prema tipu postrojenja. Samostalne solarne elektrane bez skladišta suočavaju se sa sve većim smanjenjem ostvarene cene proizvodnje čak i kada dnevna bazna cena ostaje iznad 100 EUR/MWh. Nasuprot tome, baterije kao i reverzibilne i fleksibilne hidroelektrane mogu kupovati ili zadržavati energiju tokom podnevnog minimuma i prodavati nakon pada solarne proizvodnje.

Dodatno, industrijsko upravljanje potrošnjom i punjenje električnih vozila mogu iskoristiti deo iste vrednosti bez izgradnje novog proizvodnog kapaciteta — ali samo ako potrošnja može da prati signal koji tržište šalje kroz volatilnost.

Šta to znači za tarife i regulatornu logiku

Volatilnost dodatno jača argumente za kraće obračunske intervale i dinamičke tarife. Potrošač koji plaća samo fiksnu maloprodajnu cenu ima malo razloga da pomera potrošnju; proizvođač čiji se prihod obračunava prema dnevnoj ili mesečnoj referentnoj ceni možda neće ostvariti stvarnu vrednost svog proizvodnog profila kada se ona formira kroz velike unutardnevne razlike.

Zbog toga regulatorima koji oblikuju premije za obnovljive izvore i mrežne tarife predstoji zadatak da očuvaju cenovni signal koji nastaje usled ovako izraženih unutardnevnih raspona — jer upravo taj mehanizam određuje koliko će fleksibilnost moći da “prevede” solarnu energiju iz dnevnog viška u večernju potrebu.