Tok transakcija u Jugoistočnoj Evropi pomera se sa projektnih portfolija ka finansijski održivim platformama

[[PRRS_LINK_1]] jugoistočne Evrope ulazi u zreliju investicionu fazu, pri čemu nedavni tok transakcija pokazuje jasan pomak od razvojnih portfolija obnovljivih projekata u ranoj fazi ka bankabilnim platformama, finansiranju akvizicija, unapređenju elektroenergetske mreže i fleksibilnosti zasnovanoj na skladištenju energije. Najveća aktivnost trenutno je koncentrisana u Rumuniji, gde se paralelno razvijaju velike M&A transakcije, finansiranje vetroenergetskih projekata i konsolidacija sektora baterijskog skladištenja. Na Zapadnom Balkanu obrazac je drugačiji, ali podjednako važan: finansiranje infrastrukture uz podršku kreditora i dalje je dominantan model, pri čemu razvojne banke podržavaju unapređenje prenosne mreže, dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja i prvi talas velikih solarnih projekata.

Najznačajnija transakcija u regionu jeste planirana akvizicija grupe Evryo od strane kompanije Premier Energy, vredna oko 700 miliona evra i strukturisana oko jedne od najvažnijih rumunskih energetskih platformi. Akvizicija obuhvata kompaniju Distributie Energie Oltenia, koja se bavi distribucijom električne energije, i kompaniju Evryo Power, čime Premier Energy dobija izloženost ne samo prema snabdevanju i proizvodnji, već i prema regulisanoj infrastrukturi. Struktura finansiranja podjednako je važna. Premier Energy je obezbedio akvizicionu premošćavajuću kreditnu liniju do 825 miliona evra od banaka J.P. Morgan i UniCredit, namenjenu finansiranju transakcije i refinansiranju približno 100 miliona evra duga grupe Evryo.

Ova premošćavajuća kreditna linija čini transakciju regionalnim reperom. Ona pokazuje da energetska infrastruktura u jugoistočnoj Evropi sve više privlači veće modele finansiranja zasnovane na akvizicijama, umesto da se oslanja isključivo na bilateralne zajmove razvojnih banaka ili manja finansiranja pojedinačnih projekata obnovljive energije. Očekivani put refinansiranja putem obveznice ili sindiciranog kredita ukazuje i na dublju priču o razvoju tržišta kapitala. Distributivne mreže, obnovljivi izvori energije i integrisane platforme za snabdevanje postaju finansijski podrživi u obimu koji je dovoljan da međunarodne banke privuče u M&A transakcije u energetskom sektoru jugoistočne Evrope.

Rumunija je takođe regionalni lider u finansiranju velikih vetroenergetskih projekata. Copenhagen Infrastructure Partners je dostigao finansijsko zatvaranje za projekat vetroelektrane Peștera II snage 392 MW, obezbedivši oko 510 miliona evra finansiranja. Projekat je podržan 15-godišnjim ugovorom za razliku (CfD) za 245 MW, koristi turbine kompanije Nordex, dok je Electrogrup angažovan kao izvođač radova na pratećoj infrastrukturi, uz očekivani početak komercijalnog rada 2028. godine. Ova transakcija jedan je od najjasnijih znakova da je rumunsko tržište obnovljive energije prevazišlo fazu spekulativnog gomilanja razvojnih portfolija i prešlo u fazu potpuno strukturisane realizacije spremne za finansiranje.

Transakcija za projekat Peștera II važna je zato što objedinjuje elemente koje banke sve češće zahtevaju za finansiranje velikih projekata obnovljive energije u regionu: veliki projekat, vidljivu podršku prihodima, iskusnog sponzora i pouzdanog proizvođača turbina, kao i imenovanog lokalnog izvođača građevinskih radova i jasno definisan rok za puštanje u rad. Prihodni sloj zasnovan na CfD ugovoru smanjuje izloženost tržišnom riziku i stvara predvidljiviji profil novčanih tokova, što postaje sve važnije na tržištima gde zagušenja mreže, negativne cene i izloženost troškovima balansiranja počinju da utiču na ekonomiku projekata. Za kreditore, ova transakcija predstavlja model za buduća finansiranja vetroenergetskih projekata u Rumuniji, dok investitorima potvrđuje da vetroenergija sa visokim faktorom iskorišćenja ostaje premijum klasa imovine kada je strukturisana uz dugoročnu podršku cenama.

Razvojno finansiranje i dalje ima veliku ulogu širom regiona jugoistočne Evrope. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrava zajam od 175 miliona evra kompaniji PPC za približno 400 MW vetroelektrana i solarnih elektrana u Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji, uz podršku InvestEU garancije za prvi gubitak. Očekuje se da će paket podržati proizvodnju oko 760 GWh čiste električne energije godišnje i smanjiti emisije za približno 390.000 tona CO₂ godišnje. Transakcija naglašava regionalno pozicioniranje kompanije PPC, koja se od tradicionalne elektroprivrede transformiše u prekograničnog investitora u obnovljivu energiju sa širom platformom u jugoistočnoj Evropi.

Za kompaniju PPC, strateška logika je jasna. Kompanija izlazi izvan svoje grčke matične baze i gradi regionalni proizvodni portfelj na tržištima sa sve većim udelom obnovljivih izvora, rastućim potrebama za ulaganjima u mrežu i ubrzanom elektrifikacijom. Za kreditore, ovaj paket pokazuje kako velike energetske kompanije sa regionalnim bilansima mogu da objedine više projekata obnovljive energije u finansijske pakete koji su efikasniji od struktura zasnovanih na pojedinačnim projektima. Korišćenje podrške u vidu garancije za prvi gubitak takođe je značajno jer omogućava mobilizaciju dužničkog kapitala na tržištima na kojima regulatorni rizik, kašnjenja u izgradnji mreže i izloženost tržišnim cenama i dalje povećavaju cenu kapitala.

Finansiranje mreže postaje drugi veliki stub ulaganja u energetiku jugoistočne Evrope. U Rumuniji je kompanija Delgaz Grid obezbedila zajam EBRD-a od približno 57,3 miliona evra u okviru šireg sindiciranog finansiranja u iznosu od 3 milijarde rumunskih leja, koje obezbeđuje šest komercijalnih banaka. Finansiranje će podržati modernizaciju distributivne mreže električne energije u severoistočnoj Rumuniji u okviru kapitalnog investicionog programa kompanije za period 2026–2030. Ovakve transakcije nemaju istu javnu vidljivost kao velike M&A transakcije u sektoru obnovljive energije, ali bi mogle biti podjednako važne za investicionu atraktivnost regiona. Kapacitet obnovljive energije ne može da raste bez jačanja distributivne mreže, razvoja pametnih mreža, unapređenja merenja i automatizacije mreže.

Transakcija kompanije Delgaz takođe pokazuje da ulaganja u mrežu ulaze u domen standardnog finansiranja od strane komercijalnih banaka. Razvojne banke i dalje imaju centralnu ulogu, ali učešće više komercijalnih kreditora ukazuje na to da se kapitalna ulaganja u distributivne mreže električne energije sve više posmatraju kao stabilna kategorija infrastrukturnog kreditiranja. To je važno za jugoistočnu Evropu jer sledeće usko grlo više nije samo dostupnost lokacija za solarne i vetroenergetske projekte. Ključno pitanje jeste sposobnost prenosnih i distributivnih mreža da prihvate promenljivu proizvodnju, upravljaju dvosmernim tokovima električne energije i održe pouzdanost sistema kako se elektrifikacija i decentralizovana proizvodnja budu širile.

Zapadni Balkan pokazuje isti trend, ali kroz manje i infrastrukturno usmerenije pakete finansiranja. U Bosni i Hercegovini je prenosna kompanija TransCo obezbedila zajam EBRD-a od 46 miliona evra za četiri promenljiva šant reaktora u trafostanicama u Banjaluci, Mostaru, Tuzli i Višegradu. Svrha je tehnička, ali strateški značajna: kontrola napona, stabilnost sistema i bolja integracija obnovljive energije u prenosnu mrežu. U regionu sa rastućom prekograničnom trgovinom i sve većim interesovanjem za razvoj obnovljivih izvora, oprema za stabilnost mreže postaje investiciona kategorija sama po sebi.

Za Bosnu i Hercegovinu, ovo finansiranje ukazuje na praktičan posao koji mora biti obavljen pre nego što kapaciteti obnovljive energije pređu sa papira u stvarnu sistemsku vrednost. Promenljivi šant reaktori ne stvaraju novu proizvodnju, ali unapređuju sposobnost mreže da upravlja reaktivnom snagom i održava stabilnost napona. To je od ključnog značaja na tržištima gde se projekti obnovljive energije sve više razvijaju udaljeno od glavnih centara potrošnje i gde prekogranični tokovi mogu dodatno povećati opterećenje mreže. Transakcija predstavlja podsećanje da se energetska tranzicija u jugoistočnoj Evropi neće finansirati samo solarnim panelima i vetroturbinama, već i kroz trafostanice, sisteme za upravljanje mrežom i jačanje prenosne infrastrukture.

Najnovija energetska transakcija u Srbiji uz podršku kreditora jeste druga faza programa korišćenja biomase u sistemima daljinskog grejanja, vredna 31,9 miliona evra, uz podršku KfW-a, Evropske unije i nemačke vlade. Paket obuhvata zajam KfW-a od 20 miliona evra, grant Evropske unije od 9,9 miliona evra i grant nemačke vlade od 2 miliona evra, dok su unapređenja planirana u gradovima i opštinama među kojima su Prijepolje, Novi Pazar i Knjaževac. Očekuje se da će program godišnje proizvesti oko 55.000 MWh obnovljive toplotne energije i smanjiti emisije za približno 20.000 tona CO₂ ekvivalenta godišnje.

Ovo nije klasična transakcija na tržištu električne energije, ali je veoma relevantna za energetsku finansijsku sliku Srbije. Daljinsko grejanje i dalje predstavlja veliki infrastrukturni izazov za lokalne samouprave, pri čemu su stari sistemi često izloženi troškovima fosilnih goriva, neefikasnoj opremi i slabim lokalnim bilansima. Kombinovana struktura zajmova i grantova pokazuje kako manje srpske opštine mogu da pristupe kapitalu za energetsku tranziciju kada su projekti postavljeni u okvir dekarbonizacije, energetske sigurnosti grejanja i pouzdanosti javnih usluga. Ona takođe pokazuje da energetsko finansiranje na Zapadnom Balkanu i dalje više zavisi od institucionalne podrške nego u Rumuniji, pri čemu razvojne banke i grantovi Evropske unije ostaju ključni za stvaranje bankabilnosti projekata.

Srbija takođe ima značajnu stavku u oblasti finansiranja solarne energije koja se nalazi u pripremi za finansiranje. Kompanija Solarina, u vlasništvu CWP Europe, dobila je odobrenje za do 36,2 miliona evra senior obezbeđenog duga, uz garantnu liniju od 2,52 miliona evra, za solarnu fotonaponsku elektranu snage 192 MWp. Projekat je pozicioniran kao najveća solarna elektrana u Srbiji do sada i povezan je sa domaćim okvirom ugovora za razliku. Njegov značaj prevazilazi samu veličinu. Projekat bi mogao da postane referentni primer za finansiranje velikih solarnih elektrana u Srbiji kada se podrška prihodima, priključenje na mrežu, kvalitet sponzora i dubinska analiza kreditora usklade.

Za Srbiju se ovaj projekat nalazi na preseku aukcija za obnovljive izvore energije, ograničenja integracije u mrežu i bankabilnosti. Solarnu energiju više nije tehnički teško razvijati, ali je projekte sve teže finansirati bez kredibilnog pristupa riziku priključenja, izloženosti troškovima balansiranja i stabilnosti prihoda. Projekat od 192 MWp, podržan od strane kreditora, mogao bi da stvori presedan za naredni talas solarnih projekata u Srbiji, naročito tamo gde sponzori moraju da dokažu ne samo instalirani kapacitet već i kompletnu dokumentaciju koja obuhvata dozvole, pristup mreži, dispečiranje, merenje i integraciju u tržište.

Energetsku finansijsku priču Crne Gore predvode ulaganja u prenosnu mrežu. Kompanija CGES obezbedila je do 15 miliona evra od EBRD-a za unapređenje prenosnog koridora od 220 kV koji povezuje Crnu Goru sa Albanijom i Bosnom i Hercegovinom. Očekuje se da će unapređenje udvostručiti kapacitet na koridoru Trebinje–Perućica–Podgorica–Vau i Dejes, na približno 600 MW. Reč je o relativno maloj transakciji u apsolutnom iznosu, ali ona ima značajnu stratešku težinu jer je uloga Crne Gore u regionalnom elektroenergetskom sistemu sve više povezana sa interkonekcijama, balansiranjem i hidroenergetskom fleksibilnošću.

Finansiranje kompanije CGES relevantno je i za investitore u obnovljivu energiju. Kapacitet prenosne mreže određuje koliko nove proizvodnje može biti prihvaćeno bez ograničenja proizvodnje, zagušenja ili kašnjenja u priključenju. Crna Gora ima manje tržište električne energije od Rumunije ili Srbije, ali zauzima strateški važan položaj u regionalnoj mreži između Jadrana, Bosne i Hercegovine, Albanije i šireg balkanskog elektroenergetskog koridora. Jačanje mreže stvara prostor za buduće projekte obnovljive energije, unapređuje sigurnost sistema i jača poziciju Crne Gore kao integrisanijeg elektroenergetskog čvorišta u procesu napretka ka članstvu u Evropskoj uniji i razvoja regionalnog spajanja tržišta.

Baterijsko skladištenje energije pojavljuje se kao sledeća velika kategorija transakcija u jugoistočnoj Evropi, pri čemu Rumunija ponovo predvodi tržište. Kompanija Renalfa Power Clusters preuzela je portfelj u okrugu Arad koji kombinuje solarni projekat snage 365 MWp sa samostalnim baterijskim sistemom za skladištenje energije snage 400 MW i kapaciteta 800 MWh. Kompanija planira da prvu fazu proširi na 568 MWp solarne energije i baterijski sistem snage 669 MW i kapaciteta 2.000 MWh. Ovo je jedan od najznačajnijih poteza u oblasti platformi za skladištenje energije u regionu jer povezuje solarnu proizvodnju sa velikom fleksibilnošću i stvara strukturu sposobnu da učestvuje u više izvora prihoda, od arbitraže i balansiranja do upravljanja zagušenjima i pružanja sistemskih usluga.

Odvojeno od toga, kompanija Electro-Alfa preuzela je projekat baterijskog skladištenja snage 52 MW u okrugu Sibiu, čija se procenjena vrednost kreće oko 25 miliona evra. Iako je manji od transakcije kompanije Renalfa, on potvrđuje isti pravac razvoja. Skladištenje energije više se ne posmatra kao dodatak projektima obnovljive energije. Ono postaje investiciona klasa imovine, posebno na tržištima sa rastućim udelom solarne energije, promenljivošću cena i ograničenjima u mreži. Izloženost Rumunije negativnim cenama i rastuća volatilnost na unutardnevnom tržištu verovatno će dodatno ojačati komercijalni argument za BESS projekte, posebno tamo gde sponzori mogu da kombinuju prihode od trgovine energijom, balansiranja i rezervnih tržišta.

Regionalna priča o skladištenju energije nije ograničena na Rumuniju. Kompanije PPC i Metlen razvijaju zajedničko preduzeće u vlasničkom odnosu 50:50, sa ciljem razvoja do 1.500 MW i 3.000 MWh projekata baterijskog skladištenja u Rumuniji, Bugarskoj i Italiji. Evropska komisija odobrila je zajedničko preduzeće, čime su dve velike grčke kompanije dobile platformu za regionalni razvoj skladištenja energije. Za jugoistočnu Evropu, ovo je snažan signal da baterijsko skladištenje postaje strateška korporativna infrastrukturna investicija, a ne nišna tehnološka investicija. Obim planiranog portfolija ukazuje na to da se energetske kompanije i industrijske grupe pripremaju za tržište na kojem će fleksibilnost imati strukturnu vrednost.

Finansiranje na nivou Evropske unije takođe se usmerava ka novim kategorijama energetske tranzicije. Modernizacioni fond izdvojio je 109 miliona evra za Hrvatsku i 20,2 miliona evra za Sloveniju, za podršku geotermalnom daljinskom grejanju, proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, skladištenju i razvoju prenosnih i distributivnih mreža. Ove alokacije potvrđuju širi obrazac ulaganja širom jugoistočne i centralne Evrope: naredni talas finansiranja širi se na proizvodnju, mreže, grejanje i fleksibilnost, umesto da ostane koncentrisan isključivo na velike projekte obnovljive energije.

Geotermalni potencijal Hrvatske posebno je važan jer ukazuje na širu diversifikaciju energetske investicione baze. Geotermalno daljinsko grejanje može da smanji zavisnost sistema daljinskog grejanja od fosilnih goriva i stvori dugoročnu, lokalno ukorenjenu energetsku infrastrukturu. Usmeravanje sredstava Slovenije ka obnovljivim izvorima, skladištenju i razvoju mreže pokazuje istu integrisanu logiku koja je sada vidljiva širom regiona. Elektroenergetskim sistemima su potrebni proizvodni kapaciteti, ali i jačanje mreže, fleksibilnost i dekarbonizacija sektora grejanja kako bi tranzicija bila investiciono održiva.

Nekoliko velikih projekata koje kreditori prate takođe postavlja temelje za narednu fazu tržišta. Projekat Dama Solar kompanije Rezolv Energy u Rumuniji, snage oko 1,2 GWp i sa procenjenim troškovima projekta od približno 520 miliona evra, jedan je od najvećih kandidata za finansiranje u regionu. Za projekat se razmatra kredit IFC-a kategorije A u iznosu do 107 miliona evra, dok se očekuje da preostalo finansiranje obezbede razvojne finansijske institucije i komercijalne banke. Vetropak Dunarea East kompanije Rezolv Energy, kapaciteta do 315 MW u okrugu Konstanca, još je jedna velika stavka u razvojnom portfoliju koju kreditori razmatraju.

Ovi projekti pokazuju u kom pravcu ide energetsko finansiranje u jugoistočnoj Evropi. Region više ne definišu izolovane solarne elektrane, mali bilateralni zajmovi ili spekulacije u ranoj fazi razvoja. Tržište se kreće ka većim platformama, paketima finansiranja sa više banaka, vetroenergetskim projektima sa stabilizovanim prihodima, portfolijima baterijskog skladištenja i ulaganjima u mrežu koja direktno određuju bankabilnost obnovljivih projekata. Rumunija je trenutno jasan lider jer objedinjuje obim, regulatorni napredak, korporativne kupce, apetit kreditora i rastuće tržište skladištenja. Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina prolaze kroz infrastrukturno intenzivniju fazu koju predvode razvojne finansijske institucije, pri čemu je prioritet stvaranje temelja u oblasti mreže, grejanja i finansiranja solarnih projekata za veći drugi talas investicija.

Investiciona mapa regiona postaje sve diferenciranija. Rumunija je regionalni centar za M&A transakcije u energetskom sektoru, finansiranje vetroelektrana i konsolidaciju skladištenja energije. Bugarska i Grčka deo su većih platformi za razvoj obnovljive energije i skladištenja koje podržavaju energetske kompanije, posebno kroz PPC i Metlen. Srbija prolazi kroz fazu solarnih projekata podržanih ugovorima za razliku, dekarbonizacije sistema daljinskog grejanja i rane faze bankabilnog finansiranja projekata obnovljive energije. Crna Gora jača prenosne koridore koji mogu da podrže vrednost interkonekcija i buduću integraciju obnovljivih izvora. Bosna i Hercegovina finansira opremu za upravljanje mrežom koja je potrebna za upravljanje promenljivošću obnovljive proizvodnje i regionalnim tokovima električne energije.

Za investitore, glavna poruka jeste da energetska tranzicija jugoistočne Evrope postaje priča o strukturi kapitala. Najatraktivnija imovina više nisu jednostavno projekti sa dozvolama i potencijalom resursa. To su projekti sa jasnim pristupom mreži, kredibilnom podrškom prihodima, bankabilnim sponzorima, kompletnom dokumentacijom za kreditore, strategijama balansiranja i jasnim putem ka dugoročnoj sistemskoj vrednosti. Sledeći pobednici u energetskom finansiranju jugoistočne Evrope biće platforme sposobne da objedine proizvodnju, fleksibilnost, spremnost mreže i pristup tržištima kapitala u jednu integrisanu investicionu priču.