Niski vodostaji Dunava primorali Nuclearelectrica da isključi blok 1 Černavode: Rumunija prelazi u uvoz električne energije

Niski vodostaji Dunava pretvorili su rumunsku nuklearnu baznu proizvodnju u faktor kratkoročnog sistemskog rizika, nakon što je Nuclearelectrica isključila blok 1 nuklearne elektrane Černavoda iz elektroenergetske mreže. Odluka proizvođača naglašava koliko hidrološki uslovi mogu da utiču na dostupnost čak i niskougljeničnog izvora, sa neposrednim posledicama po cene i prekogranične tokove električne energije.

Zašto je blok 1 isključen i šta to znači za bezbednost

Blok 1 je ušao u kontrolisani zastoj 28. jula, nakon ažuriranih hidroloških prognoza koje su ukazale da se nivo Dunava približava kritičnim operativnim pragovima. Prema saopštenju kompanije, ekstremno niski nivoi reke smanjili su raspoloživu operativnu marginu za hlađenje postrojenja i nuklearnu bezbednost.

Nuklearna elektrana Černavoda ima dva operativna CANDU reaktora i predstavlja osnovu rumunskog niskougljeničnog baznog snabdevanja. Zbog toga gubitak jednog bloka ima značajan uticaj na domaći elektroenergetski bilans, kao i na količine električne energije dostupne za izvoz prema Mađarskoj, Srbiji, Bugarskoj, Moldaviji i Ukrajini.

Proizvodnja već bila smanjena; očekivano potpuno obustavljanje bi bilo veće

Proizvodnja nuklearnih elektrana u Rumuniji već je bila smanjena sa prosečnih 1.165 MW na 880 MW tokom dana kada je zastoj započet. Kako je reaktor radio tokom dela tog perioda, očekivalo se da će potpuno smanjenje proizvodnje nakon isključenja biti znatno veće.

Tržišni efekat: Rumunija iz neto izvoznika prelazi u neto uvoznika

Reakcija tržišta bila je brza. Rumunija je prešla iz prosečne pozicije neto izvoznika od oko 350 MW u projektovanu poziciju neto uvoznika od približno 450 MW. Domaća proizvodnja električne energije pala je na oko 5.036 MW, dok je očekivana potrošnja iznosila 5.486 MW.

Bugarska se pojavila kao glavni oslonac za balansiranje sistema, isporučujući Rumuniji približno 1.266 MW. Istovremeno, Rumunija je nastavila da šalje električnu energiju prema Mađarskoj i Srbiji, što ukazuje da se ugovoreni prekogranični tokovi ne prilagođavaju uvek odmah domaćem manjku proizvodnje.

Cene rastu zbog zajedničkog ograničenja: Paks takođe radi sa smanjenom snagom

Cena električne energije na tržištu za dan unapred kojom upravlja OPCOM porasla je za 22,1 evro/MWh, na 132,87 evra/MWh. Cena je bila neznatno iznad mađarske cene.

Približavanje cena Rumunije i Mađarske povezano je sa istovremenim ograničenjem povezanim sa nuklearnom proizvodnjom: blok 1 nuklearne elektrane Paks u Mađarskoj radio je sa smanjenom snagom za oko 254 MW zbog niskog nivoa Dunava.

Preventivna obustava rada i mogućnost daljih mera

Nuclearelectrica navodi da je obustava preventivne prirode i da se sprovodi u skladu sa utvrđenim procedurama upravljanja elektranom. Reaktor ostaje u bezbednom stanju, uz tvrdnju da nije prijavljen rizik po zaposlene, stanovništvo ili životnu sredinu.

Kompaniija nastavlja da prati stanje vodostaja i upozorava da bi dodatne mere mogle biti neophodne ukoliko se hidrološke prilike dodatno pogoršaju.

Rizik širenja poremećaja: blok 2 podložan ograničenjima

Blok 2 takođe bi mogao biti podvrgnut ograničenjima ako nivo Dunava nastavi da opada, iako njegovo neposredno isključenje nije najavljeno. Gubitak oba reaktora izazvao bi znatno veći regionalni poremećaj i potencijalno zatezanje elektroenergetskih bilansa Rumunije, Mađarske, Srbije i Bugarske istovremeno.

Obustava rada Černavode pokazuje da nuklearna proizvodnja — uprkos tome što se smatra niskougljeničnom i uglavnom stabilnom — nije potpuno izolovana od hidroloških rizika. U praksi, raspoloživost elektrane sada direktno zavisi od oporavka protoka Dunava, pa uslovi na reci postaju neposredan faktor koji utiče na cene električne energije u Rumuniji i na prekogranične tokove trgovine energijom.