Slovenija: neto proizvodnja električne energije u aprilu pala 15% na godišnjem nivou, uvoz raste

Slovenija je u aprilu 2026. zabeležila pad neto proizvodnje električne energije, što ukazuje na slabije ukupne uslove u elektroenergetskom sistemu. Iako su pojedini segmenti obnovljivih izvora rasli, nagli pad hidroenergije i slabija potrošnja pojačali su potrebu za uvozom.

Proizvodnja: hidroenergija pod pritiskom, nuklearna stabilna

Prema podacima Statističkog ureda Republike Slovenije, neto proizvodnja električne energije pala je za 15% na godišnjem nivou. U apsolutnom iznosu, ukupna neto proizvodnja u aprilu iznosila je 1.070 GWh, što predstavlja pad od 17% u odnosu na prethodni mesec.

Proizvodnja iz termoelektrana smanjena je za 16% na godišnjem nivou, na 165 GWh. Hidroelektrane su zabeležile znatno veći pad: proizvodnja je pala za 48%, na 219 GWh, što se direktno vezuje za izrazito nepovoljne hidrološke uslove.

Za razliku od toga, nuklearna elektrana Krško ostala je stabilna na nivou od 501 GWh, obezbeđujući baznu proizvodnju uprkos promenama u drugim izvorima.

U segmentu obnovljivih izvora zabeležen je rast: proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih elektrana porasla je za 33%, dostigavši 184 GWh. To sugeriše da se kapaciteti iz ovih izvora nastavljaju širiti, iako nisu uspeli da nadoknade pad hidroproizvodnje.

Trgovina energijom: gotovo balansiran bilans uz veću zavisnost od uvoza

Na strani trgovine električnom energijom Slovenija je uvezla 860 GWh, što je 22% više nego u aprilu 2024. godine. Izvoz je iznosio 854 GWh, odnosno bio je 7% manji.

Zbog toga je sistem ostao gotovo balansiran po obimu razmene, ali struktura bilansa ukazuje na povećanu oslonjenost na uvoz usled slabije domaće hidroproizvodnje.

Potrošnja: tražnja oslabila zajedno sa proizvodnim uslovima

Slabljenje se vidi i na strani potrošnje. Potrošnja domaćinstava pala je na 255 GWh, što predstavlja smanjenje od 16% u odnosu na prethodni mesec. Potrošnja komercijalnih korisnika smanjena je na 546 GWh, odnosno za 10% manje nego u martu.

Širi energetski trendovi: rast derivata uz pad fosilnih goriva

U širem segmentu energetskih proizvoda trendovi su uglavnom bili negativni. Jedini značajniji rast zabeležen je kod drugih naftnih derivata (+57%), kerozina (+57%), benzina (+22%) i loživog ulja (+12%).

S druge strane, zabeleženi su izraženi padovi kod više kategorija goriva: lignit i mrki ugalj (-65%), TNG (-20%), prirodni gas (-16%), koks (-13%) i kameni ugalj (-10%). Ovi podaci ukazuju na opšti pad obima snabdevanja fosilnim gorivima tokom meseca.

Sveukupno posmatrano, april pokazuje kako nepovoljni hidrološki uslovi mogu brzo preusmeriti tokove energije: dok nuklearna bazna proizvodnja ostaje stabilna i obnovljivi izvori beleže rast, pad hidroenergije i slabija potražnja dovode do većeg oslanjanja na uvoz kako bi se održao bilans sistema.