Turska: niske veleprodajne cene strše iz evropskog okvira, pogon je obnovljivi miks i ugalj

Dok se evropsko formiranje cena električne energije uglavnom kreće po zajedničkim tržišnim signalima, Turska ostaje izrazito izdvojena. Tokom 24. nedelje prosečna veleprodajna cena u zemlji iznosila je svega 22,85 €/MWh, znatno ispod ostatka raspona u Jugoistočnoj Evropi.

Za poređenje, Srbija je imala prosečnu cenu od 78,22 €/MWh, dok je Italija bila na 123,17 €/MWh. Ovakav jaz ukazuje da tursko tržište ne prati u potpunosti istu logiku kao evropski susedi, čak i kada su regionalni uslovi pod uticajem sličnih faktora.

Rast potrošnje nije pokrenuo cene naviše

Turski cenovni diskont nije bio rezultat slabe potražnje. Naprotiv, potrošnja je porasla za 3,8%, na 6,74 TWh, pri čemu se radi o jednom od najvećih apsolutnih nedeljnih rasta u regionu. Umesto da rast potrošnje podigne cenu kroz veće oslanjanje na skuplju proizvodnju, struktura proizvodnje preuzela je ključnu ulogu.

Obnovljivi izvori i vetar držali su cene nisko

Proizvodnja iz obnovljivih izvora varijabilnog tipa porasla je za 67,1%. Posebno se ističe vetroenergija koja je zabeležila rast od 105,9%, što je pomoglo da se cene zadrže na niskom nivou uprkos povećanju potrošnje.

Istovremeno, hidroproizvodnja je naglo opala za 229 GWh (8,6%). Turska je taj deficit nadoknadila pretežno kroz ugalj umesto kroz gas: proizvodnja iz termoelektrana na ugalj porasla je za 260,6 GWh (21,3%), dok je proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena za 20,8%. Time je gas ređe ulazio u marginalno formiranje cene, što dodatno učvršćuje nizak cenovni nivo.

Izvoz raste, ali integracija ostaje ograničena

Pored domaće strukture proizvodnje i potrošnje, tržište se pokazalo i izvoznim jačim: neto izvoz porastao je za 53,1%. Veća proizvodnja iz obnovljivih izvora i niske domaće cene povećale su izvozni kapacitet dostupnosti električne energije.

Ipak, strukturna odvojenost tržišta i dalje sprečava potpuno približavanje evropskim cenama. U tekstu se posebno navode ograničenja interkonekcija kao faktor koji onemogućava da tursko formiranje cena postane deo jedinstvenije regionalne slike.

Šta to znači za region

Za Jugoistočnu Evropu položaj Turske predstavlja i priliku i ograničenje. Jeftina turska električna energija može da podrži regionalno snabdevanje kada su izvozni pravci dostupni. Međutim, tržište ne funkcioniše kao potpuno integrisana evropska zona—razlike u cenama mogu opstati čak i kada su susedna evropska tržišta značajno skuplja.

Podaci iz 24. nedelje tako potvrđuju da Turska strukturno ostaje odvojeno tržište električne energije: kombinuje veliku potrošnju sa snažnim rastom varijabilnih obnovljivih izvora i fleksibilnim oslanjanjem na ugalj. To čini zemlju komercijalno važnom za region, ali samo delimično povezanom sa cenovnom logikom koja dominira Italijom i ostatkom Jugoistočne Evrope.