Volatilnost gasa nije podigla cene struje u Jugoistočnoj Evropi: obnovljivi izvori i ugalj preuzeli ulogu

Volatilnost na evropskom tržištu gasa tokom 24. nedelje nije uspela da se prenese u višu cenu električne energije širom Jugoistočne Evrope. Iako su TTF fjučersi zabeležili rast na nedeljnom nivou, većina SEE tržišta za isporuku narednog dana (day-ahead) zabeležila je pad cena, jer je pojačana proizvodnja iz obnovljivih izvora i poboljšani regionalni uslovi snabdevanja ublažila potrebu da gas bude dominantan pokretač cena.

TTF rast uz unutarnju oscilaciju, ali bez efekta na day-ahead cene

Evropski TTF fjučersi su u proseku iznosili 49,00 €/MWh, što predstavlja rast od 0,9% u odnosu na prethodnu nedelju. Međutim, kretanja tokom same nedelje bila su osetno promenljiva: cena je dostigla maksimum od 49,99 €/MWh, a zatim je pala na 46,77 €/MWh do petka. Jednomesečni terminski ugovor kotiran je na 41,180 €/MWh.

Istovremeno, na drugim referentnim tačkama tržišta gasnih derivata nije bilo signala koji bi sugerisali snažan trend rasta: Henry Hub se trgovao na 3,24 USD/MMBtu, dok je referentni azijski LNG indeks JKM iznosio 15,940 USD/MMBtu. Ipak, tržište ostaje osetljivo na konkurenciju za LNG, potrebe za dopunom skladišta i geopolitičke rizike — samo što su kratkoročni fundamentalni uslovi ograničili jači rast cena.

Obnovljivi izvori su preuzeli uticaj na formiranje cena struje

Reakcija tržišta električne energije bila je više vezana za obnovljive izvore nego za gas. Regionalna proizvodnja iz vetra i solara porasla je za 518,6 GWh (16,6%), dostigavši ukupno 3,64 TWh. Proizvodnja iz vetra povećana je za 28,1%, dok je solar porastao za 10,4%.

Ovaj dodatni priliv obnovljive električne energije pomogao je da se nadoknadi rast potrošnje od 4,6% i doprineo padu cena u Srbiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Italiji. Drugim rečima: čak i kada gas pokazuje volatilnost na terminskom delu tržišta, jača ponuda iz obnovljivih izvora može da ograniči koliko daleko cene struje mogu da idu naviše.

Gasne elektrane nisu bile ključne; ugalj i lignit dobili prostor

Gasne elektrane nisu bile glavni faktor balansiranja sistema tokom posmatrane nedelje. Regionalna proizvodnja iz gasa pala je za 58,0 GWh (−2,4%), na 2,38 TWh. Umesto toga, veći deo tereta preuzeli su ugalj i lignit: njihova proizvodnja porasla je za 420,6 GWh (24,4%), na 2,14 TWh.

Razlog tog pomeranja bio je pad hidroproizvodnje od 7,5%. Time se smanjio direktan uticaj cena gasa na formiranje cene električne energije u pojedinim tržištima — jer kada hidro oslabi a obnovljivi dominiraju ukupnom bilansom ponude/tražnje uz dodatnu podršku uglja i lignita, gas postaje manje “marginalan” faktor.

Značaj za trgovinske strategije: rizik ostaje na gasu, ali dominacija se menja

Zaključak nedelje važan je za trgovinske strategije jer pokazuje kako se menja mehanika formiranja cena u regionu. Gas ostaje ključni rizik za evropsko tržište električne energije — ali tokom ove nedelje formiranje cena u Jugoistočnoj Evropi sve više zavisi od interakcije obnovljivih izvora (vetar i solar), hidroloških uslova i uglja.

Tokom 24. nedelje postojala je volatilnost gasa koja bi mogla da utiče na očekivanja učesnika na tržištu; ipak nije bila dominantna. Glavni faktor pritiska na cene bio je rast proizvodnje iz obnovljivih izvora koji ih je ograničio pre nego što bi gas mogao da ih “pogura” naviše.