Baterijsko skladištenje energije kao finansijski zaštitnik: zašto investitori u jugoistočnoj Evropi sve češće biraju BESS

Baterijsko skladištenje energije u jugoistočnoj Evropi sve brže prelazi put od tehničkog dodatka do centralnog investicionog elementa. U prvoj polovini maja 2026. regionalna tržišta električne energije postala su, prema opisu u tekstu, previše volatilna, previše opterećena solarnom proizvodnjom i previše ograničena mrežnim kapacitetima da bi samostalni proizvodni projekti zadržali isti nivo finansijske održivosti kao ranije.

Albanija kao signal: kredit i razmera baterije uz solar

Promena je već vidljiva u više zemalja regiona. Albanija napreduje sa projektom od 160 megavata solarne energije uz baterijski sistem za skladištenje od 60 megavata, podržan predloženim kreditnim paketom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u vrednosti od 53 miliona evra, unutar ukupne investicije od oko 105 miliona evra. Komponenta skladištenja uključuje baterijski sistem od 30 megavata / 80,25 megavat-časova, povezan preko platforme „Blu solar“ u Fijeru.

U tekstu se naglašava da ovo nije samo još jedan obnovljivi projekat, već signal da zajmodavci sve češće posmatraju skladištenje energije kao način da se upravlja rizikom.

Zašto tržišna logika pogoduje baterijama

Razlog leži u tome što solarna proizvodnja raste, ali vrednost solarne električne energije postaje sve više vremenski osetljiva. Dnevna proizvodnja sve više pritiska spot cene, dok večernji rast potrošnje i dalje traži fleksibilne kapacitete. Upravo razlika između niskih cena tokom solarnih sati i viših cena tokom balansnih perioda stvara komercijalnu osnovu za baterije.

Podaci iz maja koje tekst navodi dodatno objašnjavaju kontekst: solarna proizvodnja porasla je za 462 megavata, dok je ukupna potrošnja pala za oko 1.018 megavata. Istovremeno su nuklearna, termo i hidro proizvodnja oslabile, pa je proizvodnja iz gasa porasla za 362 megavata. Takva kombinacija—višak obnovljive energije u nekim satima, nestašica u drugima i rastuća cenovna volatilnost—prema tekstu čini skladištenje finansijski održivim.

Od prodaje energije do šireg modela prihoda

Tekst ističe da banke počinju da razumeju kako skladištenje ne poboljšava samo integraciju obnovljivih izvora, već menja čitav model prihoda. Samostalni solarni projekat uglavnom prodaje energiju; projekat sa baterijskim skladištenjem može da prodaje energiju uz pomeranje isporuke proizvodnje, smanjenje ograničenja proizvodnje i učešće na balansnim tržištima. Dodatno može pružati mrežne usluge, upravljati izloženošću zagušenjima i podržavati strukturisane ugovore o otkupu električne energije.

Time se profil novčanih tokova opisuje kao širi i otporniji—što je posebno važno kada tržište postane manje predvidivo.

Region ulazi u „solarnu kanibalizaciju“

Za jugoistočnu Evropu tekst povezuje ovaj trend sa istim ciklusom „solarne kanibalizacije“ koji je ranije postao vidljiv na razvijenijim evropskim tržištima. Navode se primeri: Grčka se suočava sa ograničenjima proizvodnje i pritiskom niskih cena na solarne investitore; Bugarska se ubrzano pozicionira kao regionalni centar za skladištenje energije; Severna Makedonija dodaje baterije solarnim projektima kroz razvojne projekte u Oslomeju i Probištipu; Elektroprivreda Crne Gore potpisala je saradnju sa kompanijom „Paueriks“ na razvoju skladištenja energije.

U tekstu se zaključuje da ove najave nisu izolovane, već ukazuju na novi investicioni obrazac: skladištenje postaje tehnologija koja pomaže da obnovljivi projekti ostanu finansijski održivi na volatilnijim tržištima.

Industrijska vrednost i usklađenost sa EU pravilima

Pored tržišne logike, tekst uvodi još jedan razlog zbog kojeg bi BESS mogao postati centralan: Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama Evropske unije (CBAM). Kako se industrijski izvoznici iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije suočavaju sa pritiskom da dokumentuju potrošnju električne energije sa niskim emisijama ugljenika, ugovori o kupovini obnovljive energije postaju strateški alati.

Međutim, kako se navodi, kupcima nisu potrebne samo godišnje količine obnovljive energije—sve više im trebaju strukture snabdevanja koje su verodostojne, proverljive i upotrebljive. Tekst tvrdi da baterije pomažu da povremena proizvodnja iz obnovljivih izvora postane komercijalno pouzdanija.

Zato bi skladištenje moglo postati deo industrijskog snabdevanja električnom energijom povezanim sa CBAM-om: srpski prerađivači čelika, proizvođači aluminijuma ili automobilskih komponenti koji izvoze u EU mogli bi više ceniti ugovor o snabdevanju obnovljivom energijom podržan baterijskim skladištenjem, satnim merenjem i proverljivim dokazima o isporuci. Takva struktura se opisuje kao vrednija od običnog godišnjeg zelenog sertifikata jer jača kredibilitet usklađenosti sa propisima.

Dve vrste vrednosti: tržište i regulatorna kredibilnost

Tekst zaključuje da projekti podržani skladištenjem imaju dve vrste vrednosti: tržišnu vrednost zasnovanu na arbitraži, balansiranju i upravljanju zagušenjima; te industrijsku vrednost zasnovanu na dokumentaciji emisija ugljenika, kredibilitetu ugovora o otkupu električne energije i zaštiti izvoza osetljivog na evropske ugljenične propise. Najjači projekti biće oni koji kombinuju obe vrste vrednosti—stvarajući novi nivo finansijske održivosti kroz vrednost električne energije koja se ogleda i kroz regulatornu usklađenost.