Srbija se vraća u neto uvoz: rast cena i obima na SEEPEX-u menja način na koji se trguje električnom energijom

Maj 2026. godine doneo je jasne signale da se tržišna dinamika električne energije na Zapadnom Balkanu pomera ka većoj regionalnoj povezanosti. Prema analizi kompanije Electricity.Trade, Srbija se istovremeno našla u režimu neto uvoznika, što je pojačalo uticaj prekograničnih tokova i uslovilo kako se formiraju veleprodajne cene i balansira ponuda i potražnja.

Cene rastu, ali ključni signal dolazi iz likvidnosti

Na berzi SEEPEX prosečna cena električne energije za dan unapred porasla je na 96,63 €/MWh. To predstavlja povećanje od 5,59% u odnosu na april i 8,50% u poređenju sa majem 2025. Iako je rast cena bio umereniji nego na nekoliko susednih tržišta, važniji signal došao je iz obima trgovanja: tokom maja ukupno je trgovano sa 566,3 GWh. Reč je o rastu od 16,99% na mesečnom nivou i 13,31% u odnosu na isti period prethodne godine, što ukazuje na poboljšanje likvidnosti tržišta baš u trenutku kada je Srbija prešla u poziciju neto uvoznika.

Fizički bilans: veća potrošnja i slabija hidroproizvodnja

Promena se vidi i u fizičkom bilansu elektroenergetskog sistema Srbije. Srbija je ostvarila neto uvoz od 422,97 GWh električne energije zbog rasta potrošnje i slabije domaće hidroproizvodnje. Potrošnja električne energije povećana je za 4,26% u odnosu na april, pri čemu je to bio jedan od najvećih mesečnih skokova među tržištima Jugoistočne Evrope. Istovremeno, proizvodnja hidroelektrana smanjena je za 31,68%, čime je oslabljen jedan od ključnih izvora fleksibilnosti sistema.

Proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla je za svega 2,90%, što nije bilo dovoljno da nadoknadi pad hidroproizvodnje i povećanu potražnju za električnom energijom. U praksi, to znači da su domaći izvori manje ublažili rast potražnje nego ranije—pa se potreba za energijom preusmerila ka regionalnim nabavkama.

Struktura proizvodnje pojačava zavisnost od uvoza

Proizvodni miks Srbije ostao je dominantno zasnovan na uglju i lignitu: oni su činili 56,99% ukupne proizvodnje u maju. Hidroenergija je učestvovala sa 33,49%, obnovljivi izvori sa 8,26%, dok prirodni gas čini samo 0,43% proizvodnog miksa. Takva struktura daje Srbiji specifičnu tržišnu poziciju u odnosu na zemlje gde gasne elektrane imaju veću ulogu u formiranju veleprodajnih cena.

Iako ugalj obezbeđuje baznu proizvodnju, manja dostupnost hidroenergije ograničava fleksibilnost sistema i povećava oslanjanje na import kada potrošnja poraste ili kada hidro uslovi oslabe.

Prekogranična trgovina jača uticaj regionalnih uslova

Tokom maja prekogranična trgovina postala je sve značajniji faktor. Srbija je uvozila električnu energiju iz Mađarske, Bugarske, Severne Makedonije, Kosova, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Izvoz prema Hrvatskoj bio je jedino usmerenje van granica navedeno u analizi.

Široka geografska struktura uvoza pokazuje sve veću povezanost Srbije sa susednim elektroenergetskim tržištima. U takvom okruženju posebno dolaze do izražaja prekogranični prenosni kapaciteti, upravljanje zagušenjima i efikasno trgovanje na tržištu dan unapred—jer upravo kroz te mehanizme domaća ponuda i potražnja mogu biti uravnotežene kada domaća proizvodnja ne prati potrebe.

Sveukupno gledano, rezultati iz maja 2026. potvrđuju da Srbija ide ka likvidnijem i regionalno povezanijem veleprodajnom tržištu električne energije. Rast obima trgovanja na SEEPEX-u ukazuje da se tržište razvija dalje, dok povećana zavisnost od uvoza tokom perioda slabije hidroproizvodnje pokazuje koliko regionalni uslovi utiču na domaće cene. Kombinacija uglja kao oslonca bazne proizvodnje, vremenski uslovljene promenljivosti hidroenergije, prekograničnih tokova i jačanja likvidnosti berze sve više oblikuje način funkcionisanja elektroenergetskog sistema Srbije unutar Jugoistočne Evrope.