Turska u maju 2026. srušila spot cene struje: najveći cenovni jaz u Jugoistočnoj Evropi

Turska je tokom maja 2026. godine pratila znatno drugačiji tržišni pravac od ostatka Jugoistočne Evrope, prema analizi trgovanja kompanije Electricity.Trade. Dok su cene na većini regionalnih veleprodajnih tržišta rasle, turski spot signal je bio ekstremno nizak—što je stvorilo jedan od najvećih cenovnih raspona u regionu i istovremeno pokazalo koliko integracija mreža i pravila prenosa utiče na to da li se takve razlike mogu pretvoriti u trgovinske prilike.

Spot cena u Turskoj pala za gotovo 40% u odnosu na april

Prosečna mesečna spot cena električne energije u Turskoj pala je na svega 11,17 €/MWh. To predstavlja pad od 39,49% u odnosu na april i smanjenje od 80,18% u poređenju sa majem 2025. godine. U istom periodu, cene su bile višestruko veće u drugim zemljama regiona: Italija je imala 119,35 €/MWh, Rumunija 109,56 €/MWh, Mađarska 106,51 €/MWh i Bugarska 101,07 €/MWh.

Koliki je cenovni jaz i zašto nije “preliven” preko granica

Razlika između turskih i regionalnih cena formirala je znatan raspon: Turska je trgovala gotovo 90 €/MWh ispod Bugarske, oko 78 €/MWh ispod Grčke i više od 108 €/MWh ispod Italije. U normalnim uslovima ovakav jaz bi mogao delovati kao snažan signal za arbitražno trgovanje. Međutim, mogućnost iskorišćavanja razlika ostaje ograničena zbog nedovoljnih kapaciteta interkonekcija, raspoloživih prava prenosa, ograničenog povezivanja tržišta i zahteva za balansiranjem sistema.

Zbog toga su izuzetno niske cene u Turskoj poslale jasnu ekonomsku poruku o lokalnim uslovima proizvodnje i potrošnje, ali samo ograničen deo te vrednosti mogao je da se prenese na susedna evropska tržišta.

Hidroenergija dominirala miksom; potrošnja niža, obnovljivi niži

Na formiranje ovako niskog nivoa cena presudno je uticao proizvodni miks. U maju su hidroenergija činila 50,31% proizvodnje—najveći udeli—zatim obnovljivi izvori energije sa 19,68%, ugalj i lignit sa 18,41%, prirodni gas sa 11,35% i nafta sa 0,25%. Istovremeno, potrošnja električne energije smanjena je za 5,09% u odnosu na april.

Dodatno opterećenje za dinamiku ponude dolazilo je iz pada proizvodnje iz obnovljivih izvora (za 6,70%). Analiza naglašava da je ključni razlog pada cena bila kombinacija niže potrošnje i veoma visoke raspoloživosti hidroenergije: sistemi sa velikim udjelom hidroelektrana mogu značajno da obore veleprodajne cene kada su hidrološki uslovi povoljni i kada se proizvodni kapaciteti optimalno rasporede prema domaćim tržišnim pravilima.

Turska neto izvozi više od četvrtine teravat-sata

Turska je tokom maja ostala neto izvoznik električne energije ostvarivši neto izvoz od 255,00 GWh. Izvoz prema Grčkoj iznosio je 26,87 GWh, prema Bugarskoj 44,01 GWh i prema Gruziji čak 184,12 GWh. Iako su ovi prekogranični tokovi podržali regionalnu trgovinu, njihov obim nije bio dovoljan da značajno umanji veliku razliku između turskih cena i cena susednih tržišta Jugoistočne Evrope—što ukazuje da integracija tržišta ostaje ograničena.

Šta ovaj rezultat govori investitorima i tržištu

Sveukupno gledano, rezultati za maj 2026. pokazuju da su ekstremno niske cene električne energije u Turskoj proistekle ne samo iz povoljnih proizvodnih uslova već i iz relativno skromne povezanosti zemlje sa širim evropskim elektroenergetskim tržištem. Nagli pad cena ukazuje na važnost prekograničnih interkonekcija, regionalne integracije tržišta i efikasne prenosne infrastrukture: bez jačih fizičkih i regulatornih veza čak i ogromne cenovne razlike ostaju samo delimično iskoristive za trgovinu.

U praksi to znači da tursko tržište može zadržati niske cene zbog visoke hidroproizvodnje koja ostaje uglavnom izolovana od cenovne dinamike električne energije povezanih sa Evropskom unijom.