Turska potrošnja preokreće bilans jugoistočne Evrope, ali cene ostaju neuobičajeno niske

Turska je tokom 23. nedelje dominirala tržišnim tokovima električne energije u jugoistočnoj Evropi: rast potrošnje preusmerio je regionalni energetski bilans i doveo do naglog povećanja domaće proizvodnje iz termoelektrana. Međutim, ono što je investitorima posebno važno jeste da se taj fizički šok potražnje nije pretvorio u proporcionalan cenovni signal—turske spot cene ostale su neuobičajeno niske u odnosu na ostatak regiona.

Potrošnja raste najviše zbog Turske

Regionalna potrošnja električne energije porasla je za 8,2% na nedeljnom nivou, dostigavši 15,15 TWh—najviši nivo zabeležen poslednjih nedelja. Gotovo sav taj rast bio je rezultat kretanja u Turskoj, gde je potrošnja skočila za 31,0%, odnosno za približno 1,53 TWh. Time je turski rast nadoknadio padove zabeležene na pojedinim drugim tržištima.

Najverovatniji uzroci bili su rast temperatura, veća potreba za rashlađivanjem i intenzivnija ekonomska aktivnost. Početak juna se tipično poklapa sa prelaskom sistema iz prolećnih uslova rada ka letnjim obrascima potrošnje, a u Turskoj je taj prelaz bio naročito izražen.

Termoelektrane i hidroelektrane preuzimaju teret

Turska je odgovorila povećanjem proizvodnje iz termoelektrana: ukupna termoenergetska proizvodnja više nego se udvostručila i porasla za 103,2% na nedeljnom nivou, dostigavši 2,03 TWh. Proizvodnja iz elektrana na ugalj porasla je za 55,7%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana skočila za 278,1%.

Posebno značajan deo odgovora dolazi od gasnih kapaciteta: rast proizvodnje na prirodni gas pokazuje da je fleksibilna termoenergetska komponenta bila potrebna kako bi se zadovoljila naglo povećana potražnja i nadoknadila slabija proizvodnja iz vetroelektrana.

Hidroelektrane su takođe imale važnu ulogu. Proizvodnja iz hidroelektrana porasla je za 15,4% (oko 356 GWh), dostigavši 2,66 TWh. Time je Turska postala glavni pokretač rasta hidroproizvodnje u regionu: ukupna hidroproizvodnja jugoistočne Evrope porasla je za 10,1% na nedeljnom nivou na 3,97 TWh.

Obnovljivi izvori pomažu delimično

Promenljivi obnovljivi izvori pružili su samo delimično olakšanje. Turska je bila jedino tržište u regionu na kojem je ukupna proizvodnja iz ovih izvora povećana—za 1,2%. Rast solarne proizvodnje od 61,0% ublažio je negativan uticaj slabije proizvodnje iz vetra.

Ipak, veća solarna proizvodnja pomagala je uglavnom tokom dnevnih sati i nije mogla da ukloni potrebu za većim angažovanjem termoelektrana u večernjim časovima. U tom periodu potražnja za rashlađivanjem ostala je visoka dok solarna proizvodnja naglo opada.

Cene skaču procentualno, ali ostaju ispod regionalnog nivoa

Najzanimljiviji aspekt za tržišne učesnike bio je cenovni kontrast: prosečna nedeljna cena električne energije u Turskoj porasla je sa 4,03 €/MWh na 22,53 €/MWh (rast od 459%), ali čak ni nakon tog skoka nije dostigla nivoe drugih tržišta jugoistočne Evrope. Cene su bile znatno više u Grčkoj (89,25 €/MWh), Srbiji (99,63 €/MWh), Bugarskoj (100,83 €/MWh), Mađarskoj (103,15 €/MWh) i Italiji (128,09 €/MWh).

Drugim rečima: turski sistem doživeo je snažan domaći šok potražnje bez ulaska u „uobičajeni“ cenovni raspon regiona. Ovaj diskont odražava specifičnosti tržišnog modela i lokalni odnos ponude i potražnje—uključujući raspoloživost hidro i termo kapaciteta—kao i činjenicu da Turska nije potpuno integrisana u širi evropski mehanizam formiranja cena za naredni dan.

Turska ostaje neto izvoznik uprkos većoj potrošnji

Turska je tokom posmatrane nedelje ostala neto izvoznik električne energije, iako je izvoz smanjen za 13,6% u odnosu na prethodnu (22.) nedelju. Signal koji to šalje jeste da su domaće količine bile dovoljne da se status neto izvoznika zadrži uprkos snažnom rastu potrošnje—zahvaljujući kombinaciji hidroproizvodnje i solarne energije uz snažan odgovor termoenergetskog sektora.

U takvim okolnostima domaće cene nisu imale pritisak da se približe cenama susednih tržišta.

Širi regionalni efekat ipak podiže termo-proizvodnju

Iako turske cene nisu pratile regionalni obrazac rasta zbog diskonta u cenovnoj zoni formiranja cena za naredni dan, širi efekat na region bio je pozitivan po cene kroz rast tražnje. Veća potrošnja u Turskoj doprinela je ukupnom rastu regionalne potražnje od 8,2%, dok je povećano angažovanje termoelektrana podiglo regionalnu termoenergetsku proizvodnju za 24,5% na nedeljnom nivou—na ukupno 4,22 TWh.

Veće oslanjanje na konvencionalne izvore dodatno naglašava značaj cena goriva i marginalnih troškova povezanih sa emisijama ugljen-dioksida širom regiona—uz napomenu da su spot cene u Turskoj ostale neuobičajeno niske.

Posledice se prenose i na tržište prirodnog gasa

Promene u turskom elektroenergetskom sektoru imaju direktan značaj i za prirodni gas. Rast proizvodnje električne energije iz gasnih elektrana od 278,1% implicira znatno veću potrošnju gasa u energetskom sektoru upravo kada su evropske cene gasa već bile povišene. Dodatni kontekst jeste održavanje radova na gasovodu TurkStream.

Zbog položaja Turske na preseku elektroenergetske tražnje, tranzita prirodnog gasa i regionalne sigurnosti snabdevanja promene unutar njenog energetskog sistema mogu imati posledice koje prevazilaze okvire domaćeg tržišta.

Turska kao faktor balansa više nego kao „još jedna“ cenovna zona

Podaci za 23. nedelju pokazuju da Turska može značajno promeniti energetski bilans jugoistočne Evrope po pitanju obima proizvodnje i potrošnje—bez proporcionalnog prenošenja cenovnog signala na regionalno tržište. Zbog toga ona istovremeno predstavlja ključan i specifičan element regiona: ključna jer njena potrošnja i odgovor kroz hidro- i termo-proizvodnju snažno utiču na regionalne pokazatelje; specifična jer joj cenovni nivo ostaje znatno niži od nivoa susednih tržišta.

Za analitičare to znači da bi Tursku trebalo posmatrati pre svega kao faktor fizičkog balansiranja elektroenergetskog sistema jugoistočne Evrope—više nego kao jednostavnu dodatnu cenovnu zonu unutar jedinstvenijeg obrasca formiranja cena.