Cene električne energije u jugoistočnoj Evropi: rast na jugu, pad u Srbiji i jasna fragmentacija tržišta

Prva nedelja juna u jugoistočnoj Evropi donela je još jednu potvrdu da regionalna potražnja i zajednički faktori rizika ne znače automatski i jedinstven cenovni smer. Dok su tržišta juga regiona beležila rast cena, centralni delovi su pokazivali blaža kretanja, a Srbija je izdvojila pad cena uprkos opštem povećanju potrošnje—signal koji investitorima i trgovcima govori da su lokalni uslovi formiranja marginalne cene i dalje presudni.

Gde su cene rasle: Bugarska, Italija i Grčka

Tokom 23. nedelje 2026. godine (1–7. jun) veleprodajne cene električne energije najizraženije su porasle u Bugarskoj. Prosečna cena na tržištu za naredni dan porasla je za 7,8% na nedeljnom nivou, na 100,83 €/MWh. Italija je zadržala poziciju najskupljeg tržišta u regionu, uz rast od 3,7% na 128,09 €/MWh. Grčka je zabeležila povećanje od 2,9% na 89,25 €/MWh.

U delu jugoistočne Evrope koji obuhvata ova tržišta, otpornost cenovnih kretanja bila je povezana sa rastom regionalne potražnje, slabijom proizvodnjom iz promenljivih obnovljivih izvora i napetijim uslovima balansiranja sistema tokom večernjih sati.

Suprotan trend: pad cena u Srbiji i drugim delovima regiona

Nasuprot tome, pojedini delovi centralne i zapadne jugoistočne Evrope zabeležili su pad cena. Srbija je imala najveće smanjenje: prosečna nedeljna cena pala je za 5,8% na 99,63 €/MWh. Mađarska je pojeftinila za 2,0% na 103,15 €/MWh, Hrvatska za 1,6% na 99,29 €/MWh, dok je Rumunija oslabila za 1,2% na 102,23 €/MWh.

Takva razlika upućuje da su lokalni faktori snabdevanja imali veći uticaj od bilo kog pojedinačnog regionalnog pokretača. U tekstu se posebno navode hidrološka situacija, mogućnosti prekograničnog uvoza i angažovanje termoelektrana kao ključni elementi koji oblikuju cenu.

Rangiranje po cenama: Italija premijumom iznad klastera

Rangiranje tržišta ostalo je važno za trgovce električnom energijom. Italija (128,09 €/MWh) ostala je znatno iznad ostalih tržišta jugoistočne Evrope i zadržala strukturnu cenovnu premiju povezanu sa visokom potrošnjom i zavisnošću od uvoza. U tekstu se navodi i da su marginalne cene snažno povezane sa tržištem prirodnog gasa.

Mađarska (103,15 €/MWh), Rumunija (102,23 €/MWh) i Bugarska (100,83 €/MWh) činile su srednji cenovni klaster. Srbija (99,63 €/MWh) i Hrvatska (99,29 €/MWh) trgovale su se neposredno ispod nivoa od 100 €/MWh. Grčka (89,25 €/MWh) bila jeftinija od većine susednih tržišta.

Turska: veliki procentualni skok bez približavanja regionalnim nivoima

Turska predstavlja poseban slučaj jer je prosečna nedeljna cena porasla sa 4,03 €/MWh na 22,53 €/MWh—povećanje od čak 459%. Ipak, taj skok se ne tumači kao približavanje cenama u regionu: turske cene ostale su daleko ispod nivoa tržišta jugoistočne Evrope. Prema tekstu, rast je prvenstveno posledica oporavka sa izuzetno niske osnove iz prethodne sedmice.

Dnevni obrazac: ponedeljak skuplji od nedelje; letnji profil satnih cena

Dnevna dinamika trgovanja pokazala je obrazac koji se ponavlja tokom godine: većina tržišta JIE zabeležila je najviše cene u ponedeljak (1. jun), dok su najniže vrednosti uglavnom registrovane u nedelju (7. jun). Takva struktura odgovara kombinaciji veće industrijske i komercijalne potrošnje tokom radnih dana i slabije tražnje vikendom.

Satna struktura dodatno potvrđuje letnji režim—niže cene tokom podnevnih sati zbog snažne proizvodnje iz solarnih elektrana—nakon čega sledi nagli večernji rast kada solarna proizvodnja opada i kada termoelektrane i hidroelektrane dobijaju veći značaj.

Zašto Srbijin pad cena menja čitanje regionalnog trenda

Ključna pouka iz posmatrane nedelje jeste da se cenovni signali ne mogu tumačiti samo kroz kretanje potražnje ili cenu prirodnog gasa. Iako je regionalna potrošnja porasla širom regiona, Srbija ipak beleži pad cena—što ukazuje da su domaći uslovi nadjačali širi trend.

U tekstu se navodi da srpsko tržište verovatno ima koristi od povoljnijih lokalnih uslova formiranja marginalne cene uz podršku povećane proizvodnje iz hidroelektrana i veće raspoloživosti domaćih termoenergetskih kapaciteta. Zbog toga Srbija nije bila toliko izložena širem regionalnom uticaju rasta potražnje i slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Cenovni jaz između Italije i Grčke otvara prostor za prekogranične strategije

Naročito upadljiv bio je raspon između Italije i Grčke: italijanska prosečna nedeljna cena od 128,09 €/MWh naspram grčkih 89,25 €/MWh stvorila je veliki jaz u južnoj Evropi—uprkos tome što obe zemlje beleže rast na nedeljnom nivou. Takve razlike podstiču interesovanje za prekograničnu trgovinu i strategije zaštite od cenovnih rizika.

Tekst ističe da ograničenja na interkonekcijama mogu odlučiti da li biftinija električna energija sa Balkana može imati efekat na skuplja tržišta poput Italije ili centralne Evrope.

Sveukupno posmatrano, slika iz 23. nedelje ne sugeriše region koji se kreće jednim smerom već tržište definisano razlikama među državama: južni deo beleži rast cena; Italija ostaje najskuplja; Bugarska prelazi prag od 100 €/MWh; Grčka drži relativno umerene cene; Turska ostaje strukturno niska; a Srbija beleži pad uprkos rastu regionalne potrošnje. Za učesnike na tržištu to znači da lokacija, pristup interkonekcijama te hidrološki uslovi i satna struktura cena ostaju važniji od samih regionalnih proseka.