Agrikulturi u Srbiji potrebna hitna redefinicija pristupa

U svetlu sve izraženijih klimatskih promena i ekonomskih pritisaka, srpska poljoprivreda se suočava s izazovima koji prevazilaze tradicionalne okvire proizvodnje. Ova grana privrede, koja je do nedavno bila smatrana stabilizatorom nacionalnog gospodarstva, sada pokazuje znake drastične nestabilnosti, što negativno utiče na prihode proizvođača i zaposlenost u ruralnim područjima.

Klimatske promene kao glavni faktor rizika

Sve veća varijabilnost u klimi izaziva značajne probleme za srpske poljoprivrednike. Dugo suše, nepredvidivi obrasci padavina i ekstremni vremenski uslovi postaju norma. Zbog ovih fenomena dolazi do velikih fluktuacija u prinosima ključnih kultura poput kukuruza, pšenice i soje. Proizvodnja voća takođe trpi; temperature koje nisu stabilne dovode do oštećenja useva od mraza ili grada.

Povećanje troškova proizvodnje dodatno opterećuje sektor

Cene inputa, uključujući đubriva koja zavise od globalnih tržišta gasa, ostaju visoke i nestabilne. Osim toga, regulativa oko pesticida otežava dostupnost potrebnih sredstava zaštite bilja. Na svakom koraku procesa proizvodnje – od setve pa do transporta – rastu troškovi goriva podstiču većinu farmera da preispitaju svoje poslovne modele.

Mali gazdinstva najugroženija zbog fragmentacije tržišta

Srbija ima veliki broj malih farmi koje nemaju pristup savremenoj mehanizaciji ili sistemima navodnjavanja. Ovo ih čini posebno ranjivim na šokove uzrokovane klimatskim promenama ili skokom cena inputa.
Nedostatak ulaganja kod manjih proizvođača isključuje mogućnost modernizacije njihovog rada dok veće kompanije lakše dolaze do povoljnih cene sirovina zahvaljujući svojim resursima.

Irrigacija kao ključni problem strukturalnog karaktera

Iako je Srbija poznata po plodnom tlu, samo mali procenat obradive zemlje koristi sisteme navodnjavanja što povećava ranjivost useva na klimatske prilike.
Nedovoljna infrastruktura za skladištenje takođe predstavlja ozbiljan problem jer često vodi ka prodaji proizvoda po niskim cenama tokom sezonskog viška ponude.

Pritisak globalnog tržišta stvara dodatnu nesigurnost

(…) Srpski izvoznici žitarica i voća preživljavaju velike oscilacije među međunarodnim cenama – kada cene padaju teško pokrivaju troškove a kada rastu često im se istovremeno povećavaju ulazni troškovi,
a to može uticati na profitabilnost sektora kao celine…

Dugoročni potencijal zahteva strategiju modernizacije:
Agrikulturni sektor Srbije posjeduje brojne prednosti: raznovrsne klime sa bogatim zemljištem pružajući osnovu za napredak ukoliko se modernizira putem investicija u tehnologije poput digital agriculture-a,
sistema prognoze vremena te kolektivnim modelima saradnje manjih farmi kako bi ostvarili bolju pregovaračku moć.

Ciljana politika podrške nužno je prijeko potrebna:<br>
Subvencije moraju biti fokusirane na unapređenje kvaliteta umesto količine proizvoda; programi obuke treba da budu orijentisani prema sprovođenju otpornijih protiv klimatskih promena…

Budućnost agrikulture leži v adaptaciji na nove realnosti;
Srbija mora razviti otporan sistem poljoprivrede koji će omogućiti dugoročnu održivost čak i u svetu gde su neprijatni faktori postali norma…