EU preporuka preoblikuje PPA ugovore: Jugoistočna Evropa ulazi u novu rundu investicija

Najnovija preporuka Evropske komisije o uklanjanju prepreka za PPA ugovore (ugovore o otkupu električne energije), usvojena 22. aprila 2026. godine, signalizira promenu koja će se osećati daleko izvan Brisela. U fokusu je način na koji se raspodeljuje energetski rizik i kako se obezbeđuje finansiranje novih kapaciteta u Jugoistočnoj Evropi — regionu koji sve više postaje proizvodni produžetak energetskog sistema EU kroz prekogranične aranžmane.

PPA kao sistemski mehanizam, ne sporedni alat

Preporuka polazi od toga da PPA više nisu marginalni instrument, već ključni mehanizam za ostvarenje ciljeva EU: 42,5% učešća obnovljivih izvora energije i najmanje 55% smanjenja emisija do 2030. godine. Takvo pozicioniranje ima direktne posledice za periferna tržišta EU, jer Jugoistočna Evropa dobija ulogu ne samo potrošača, već i izvoznog izvora čiste energije — naročito kroz prekogranične ugovore o snabdevanju.

Rast korporativnih PPA i tehnološka evolucija

Trend rasta već potvrđuje da tržište ide u tom smeru: količina električne energije ugovorene kroz korporativne PPA porasla je sa 7,4 TWh u 2020. na 31,4 TWh u 2024. godini, dok je broj ugovora povećan sa 60 na 276. Solarne elektrane su preuzele primat nad vetrom, a hibridni ugovori sa skladištenjem sve češće se pojavljuju kao standard.

Prekogranični PPA kao prioritet za region

Za Srbiju, Crnu Goru i širu Energetsku zajednicu najvažniji deo preporuke jeste eksplicitna podrška prekograničnim PPA ugovorima, posebno sa tržištima Energetske zajednice. Ti aranžmani omogućavaju kupovinu električne energije preko granica i predstavljaju alat za integraciju regionalnih tržišta u jedinstveno tržište EU, uz podsticanje investicija u nove kapacitete.

U praksi to stavlja region pred dva paralelna kretanja: rastuću tražnju EU za čistom energijom i postojanje regionalnih razlika u cenama koje mogu učiniti izvoznu proizvodnju isplativom.

Prepreke ostaju: mreža, dozvole i kreditni rizik

Ipak, dokument jasno ukazuje na barijere koje otežavaju realizaciju projekata zasnovanih na PPA modelima. Regulatorne prepreke uključuju ograničenja pristupa mreži, spore procedure izdavanja dozvola i neusklađenost pravila i sistema sertifikata.

U Srbiji kašnjenje razvoja prenosne mreže na 400 kV nivou dovodi do zastoja u finansiranju projekata. Crna Gora se suočava sa sličnim problemom: veličina sistema i ograničenja interkonekcija otežavaju monetizaciju viškova energije.

Na to se nadovezuju tržišne prepreke kao što su slab kreditni kvalitet kupaca, nedostatak transparentnosti i manjak standardizacije ugovora. U Jugoistočnoj Evropi ti problemi su izraženiji jer ima manje velikih industrijskih kupaca, a finansijska snaga kompanija često je ograničena — bez pouzdanih partnera projekti teže dolaze do finansiranja.

Slojevito smanjenje rizika i složeniji ugovorni modeli

Kako bi se rizici ublažili, EU uvodi slojeviti pristup koji uključuje državne garancije i programe Evropske investicione banke (EIB). Za Srbiju bi to moglo biti ključno za razvoj velikih PPA projekata u uslovima rasta industrijske potrošnje koja je neravnomerno raspoređena; Crna Gora bi se više oslanjala na međunarodne kupce i izvozno orijentisane ugovore.

Istovremeno, struktura PPA ugovora postaje kompleksnija: razlikuju se fizički i finansijski ugovori, kao i modeli po principu „koliko proizvedeš“ naspram fiksnog profila isporuke. Ove razlike određuju ko snosi rizik od promena cena, varijacija proizvodnje i troškova balansiranja — faktori koji direktno utiču na isplativost investicija i prinos kapitala.

Novi tržišni izazovi traže skladištenje i fleksibilnost

Rast obnovljivih izvora donosi pritisak na cene u periodima visoke proizvodnje, uključujući pojavu negativnih cena — trend koji se već javlja u Jugoistočnoj Evropi posebno kod solara. Zbog toga budući projekti moraju da integrišu skladištenje energije, fleksibilnu potrošnju i napredne ugovorne modele.

Dodatno, reforma tretira odnos između PPA ugovora i državnih mehanizama poput ugovora za razliku (CfD). Preporuka EU ističe kombinovanje ovih instrumenata kako bi se izbegla zavisnost od subvencija uz istovremeno obezbeđivanje stabilnosti prihoda.

Standardizacija kroz platforme i širenje obuhvata

Posebno se promoviše model PPA sa više kupaca: više manjih potrošača udružuje se kako bi formiralo dovoljno veliku osnovu za dugoročni dogovor. Model je naveden kao naročito važan za Srbiju zbog fragmentisane industrijske potrošnje; Crna Gora bi mogla kombinovati domaće kupce sa stranima.

Razvoj tržišnih platformi za PPA trebalo bi da poveća transparentnost i smanji troškove, čime bi ovi ugovori postajali standardizovaniji i likvidniji. Reforma obuhvata i garancije porekla energije koje će biti preciznije vremenski definisane i prenosive preko granica — što dodatno jača značaj skladištenja energije, fleksibilnosti sistema i vremenske optimizacije proizvodnje.

Konačno, preporuka proširuje koncept dugoročnih ugovora van električne energije na vodonik, biometan te grejanje i hlađenje.

Završnica: kapital prati ugovor

Sve navedeno ukazuje na fundamentalnu promenu: energetski sistem prelazi sa modela zasnovanog prvenstveno na državi ka modelu gde dugoročni dogovori između privatnih aktera oblikuju tok kapitala i raspodelu rizika. Za Jugoistočnu Evropu to je istovremeno prilika — region ima potencijal da postane izvoznik čiste energije — ali zahteva rešavanje problema infrastrukture i regulative. U narednom periodu očekuje se ubrzan razvoj projekata vezanih za prekogranične PPA ugovore u Srbiji, dok će se u Crnoj Gori projekti više oslanjati na izvoz ka Italiji i području Jadrana; zaključak ostaje jasan da kapital prati ugovore, a oni se grade kroz kombinaciju tržišta, regulative i tehnologije.