U poslednjih nekoliko godina, evropsko tržište gasa doživelo je značajne promene koje su direktno uticale na ekonomiju zemalja kao što je Srbija. S obzirom na to da se model formiranja cena više ne oslanja samo na dugoročne ugovore, već uključuje različite faktore poput LNG cena, finansijskog hedžinga i regulatornih okvira, srpski izvoznici moraju prilagoditi svoje strategije kako bi ostali konkurentni.

Cena gasa: nova pravila igre

Danas se cene gasa u Evropi određuju primarno kroz marginalne troškove LNG-a. Ovaj trend ima direktan uticaj na Srbiju jer gas koji se koristi ili proizvodi unutar zemlje sve više zavisi od pritisaka sa evropskih tržišta. Srpski učesnici na tržištu suočavaju se s tim da cene nisu regulisane isključivo bilateralnim odnosima; čak i dugoročni ugovori često su indeksirani prema TTF (Dutch Title Transfer Facility) standardu.

Povezanost energije i plina

S obzirom da proizvodnja struje iz gasnih postrojenja postaje ključna za formiranje cena električne energije, povećava se povezanost između troškova gasa i električne energije. Ustvari, pomeranje cena gasa ubrzava kretanja u cenama struje širom regiona Jugoistočne Evrope.
Srbijanski proizvođači stoga moraju biti svesni kako smanjenje marže tokom perioda visokih cena može ozbiljno narušiti njihovu profitabilnost.

Domaća produkcija: ograničenja domaćih resursa

Iako Srbija ima kapacitete za proizvodnju prirodnog gasa, ona ostaje ograničenog obima. Troškovi eksploatacije mogu biti konkurentni ako ih posmatramo izolovano, ali kada uzmemo u obzir dodatne troškove kao što su transport i skladištenje—uključujući balansirajuće takse—učinkovitost domaće produkcije pada.
Zbog nedostatka potrebnih količina koje bi mogle redefinisati cenu lokalnog tržišta, srpski producenti gaz ne mogu očekivati trajnu prednost naspram subvencionisanih stranih dobavljača.

Komercijalna dinamika eksportera**

Kada govorimo o izvozu ka Evropskoj uniji, važnost stabilnosti troškova energenata nikad nije bila veća. Proizvođači koji nude sigurne cene imaju prednost nad onima kojima fluktuacije marketa čine poslovanje rizičnijim.
Osobito tokom naglih skokova cena gde ekonomske margine drastično opadaju zbog nesigurnosti uslova snabdevanja plinom ili električnom energijom.

Mogućnosti upravljanja rizikom**

S obzirom da srpske kompanije nemaju direktnu dostupnost LNG-u,bilo kakva previranja; bilo vremenski uvjetovani problemi vezani uz dostavu ili geopolitički sukobi jednostavno dovode do porasta operativnih troškova bez ikakvih promena kod samih domaćih resursa.
Kako bi ublažili ovaj globalni rizik preporučljivo je integrisati mehanizme financijskog upravljanja raznolikim izvorima opskrbe te razviti unutrašnje sposobnosti koje će im omogućiti držanje koraka sa brzim promenama evropskog tržišta. 

Evolucijski put napredovanja:**

Trojstvo odgovornosti sastoji se od potrebe adaptacije strategija oko nabavke gasa i el-energije zajedno s investicijama u fleksibilne izvore generacije
Aktivnim pristupom ovim pitanjima mogli bismo videti unapređenje mogućnosti pregovorâ s EU kupcima dok održavamo našu poziciju sustavne otpornosti koja prevazilazi puko preživljavanje na ovom dinamičnom prostoru rыnok.
Iako trenutne situacije nameću veliki pritisak donosiocima odluka</Vulicuk u 10 niže se vidi procenat uspelosti inovacija koje primenjuju različiti izvori energije:
0% do 70%
Dostava je komplikovaniji od samog porudžbine!
Srbija ima svoje prednosti – upravljanje volatilnošću gasa bolje nego konkurenti dok tržišta Evrope nastavljaju da se finansiraju sledeće godine što postaje sve važnija komponenta uspešnosti izvozne strategije.