Svi znaci rasta cena struje u jugoistočnoj Evropi

Tokom 41. nedelje 2025. godine, tržište električne energije u regionu jugostočne Evrope zabeležilo je značajan porast cena. Hladnije vreme i smanjen kapacitet obnovljivih izvora energije doprineli su tome da prosečne cene pređu granicu od 110 evra po megavat-satu (MWh), osim na tržištima Grčke i Turske.

Cene energenata se povećavaju usled potražnje

S obzirom na sezonu, veća potražnja za strujom dovela je do toga da većina zemalja u regiji beleži medijalnu cenu od oko 108 evra po MWh. U ponedeljak su cene dostigle rekordne nivoe, a već krajem nedelje nastavile sa opadanjem, kretajući se između 43 i 106 evra po MWh.

Najveći skokovi u Mađarskoj i Bugarskoj

Zemlje poput Mađarske (+15.39%) i Bugarske (+13.64%) zabeležile su najveće poraste tokom ove nedelje, dok je Rumunija sa povećanjem od +13.58% takođe bila među vodećim državama institucijama koje beleže rast cenovnog pritiska.

Poređenja unutar regiona: Srbija izostaje iz trenda rasta

Iako se ostatak SEE regiona suočava s poskupljenjima električne energije, Srbija je jedina zemlja koja bilježi blagi pad cena (-0.29%). Nasuprot tome, Hrvatska je imala pozitivni trend s rastom od +13.34%.

Dnevne fluktuacije i predikcije poredjenja

Tokom cele sedmice primećen je niz dnevnih oscilacija; najniže cene registrovane su poslednjeg dana vikenda kada su pale ispod prosečnih vrednosti ostalih dana radne nedelje.

Energentski sektor pod pritiskom prirodnih faktora

Povećanje tražnje za strujom evidentno je kroz podatke koji pokazuju blagi porast ukupne upotrebe električne energije za 0.27%, što predstavlja ukupno 15,817 GWh. Zemlje kao što su Bugarska (7.49%) i Rumunija (7.44%) imaju najveći procenat rasta tražnje zbog niskih temperatura koje karakterišu jesenji period.

Kretanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energie

Iako proizvodnja preko obnovljivih izvora raste zbog vetroelektrana (+16%), solarna energija beleži opadanje (-5%). Smanjenje sunčevog uzorka produkcije posebno utiče na zemlje kao što su Grčka (-21%) i Bugarska (-14%). U isto vreme zapažen pad dolazi kod hidroenergije čiji output pada -7%. Dok neke zemlje poput Srbije uživaju rast do >185%, druge ne uspevaju pratiti taj trend.

Smernice ka budućim promenama na tržištu energenata

Kross-granična trgovinska razmena elekrične enrgije pokazuje oštar pad:
Neto imporati padaju drastično -18%, pri čemu neki učesnici dodaju dodatna ograničenja ili pokušavaju diversifikovati snabdevanje putem izvoza kako bi stabilizovali svoje energetsko stanje.. Ovo može imati dugoročni uticaj na regionalnu energetsku politiku te efektivno premestiti ravnotežu moći među učesnicima tržišta..
 

Tržišna dinamika će zahtevati inovativniju strategiju daljeg razvoja sektora potrebnog celokupnom okruženju!(…) . Pojedince analize potvrdiće ovaj tok događaja ukoliko sledećih meseci nastave ovu putanju rasta…