Veliki odliv profita: Strana svojina, dividende i stvarni troškovi razvoja Srbije

U poslednje vreme, pitanja vezana za strane direktne investicije u Srbiji postaju sve aktuelnija. Dok se zemlja ponosi godišnjim prilivom FDI-a koji varira između 3 do 4 milijarde evra, nova analiza ukazuje na alarmantnu situaciju – u 2024. godini strane kompanije su povukle oko 4,3 milijarde evra. Ova statistika otvara diskusiju o održivosti ekonomskog modela zasnovanog na stranoj proizvodnji.

Dilema rasta i vrednosti

Sporstavljajući podatke o odlivu profita sa novim ulaganjima dolazimo do ključnog zaključka: kada repatrijacija dobiti nadmaši neto nova ulaganja, slika se menja. Ekonomisti upozoravaju da bi Srbija mogla skliznuti ka modelu gde je domaća ekonomija pokretana stranim kapitalom dok većina stvorenih vrednosti napušta zemlju putem dividendi ili upravljačkih naknada.

Kritična asimetrija između izlaza i zadržane vrednosti

Mnogi drugi tržišni akteri u Evropi suočavaju se sličnim izazovima. Tokovi stranih investicija često su bili opravdani kroz obezbeđivanje radnih mesta i rast izvoza. U slučaju Srbije došlo je do poboljšanja izvoznih performansi; međutim, problem leži u neproporcionalnom odnosu između proizvedene količine i zadržane ekonomske koristi. Kada fabrike pod stranim vlasništvom posluju u segmentima niskih marži, generisanje profita ostaje skromno a prebačeno rukovodstvu matične kompanije unutar grupacije.

Položaj države kao kompleksna dilema

Iako je teško zanemariti značaj stranih fabrika koje zapošljavaju građane – posebno u manjim gradovima – vlasti moraju razumeti realnost koja implicira da strani kapital neće nužno stvoriti snažan lokalni poslovni ekosistem bez adekvatnih industrijskih politika usmerenih ka razvoju lokalnih dobavljača i tehnoloških kapaciteta.

Budućnost evropskih integracija ispod znaka pitanja

Kao deo procesa pridruživanja Evropskoj uniji, Srbija promoviše sebe kao blisku proizvodnu bazu za evropske firme tražeći efikasne operacije van EU granica ali uz logističku dostupnost. Ta strategija će biti uspešna samo ako se poveća sadržaj dodatne vrednosti koja ostaje unutar zemlje kroz inženjering, istraživanje razvoja proizvoda te dizajn funkcije.

Povezivanje globalnog okruženja sa domaćom ekonomijom

Nedavne globalne promene naglašavaju potrebu za prilagođavanjem pristupa po pitanju diversifikacije lanaca snabdevanja.
Zemlje koje nude stabilno regulatorno okruženje zajedno sa kvalifikovanom radnom snagom gube prednost zbog političke nestabilnosti ili sporog sprovođenja institucionalnih reformi što može uticati na privredni rast.

• Srbija ima svoje prednosti: geografski položaj i razvijena inženjerska zajednica;
• Ako ne reaguje brzo: rizikuje status niskokostovane lokacije bez mogućeg napredovanja ka višoj dodatoj vrednosti。

Završna reč: put dalje prema održivoj budućnosti

Pitanje repatrijacije dobiti jasno ukazuje na neravnotežu koju treba ispraviti kako bi Srbija evoluirala iz ekonomije zavisne od spoljnih ulagača ka onoj koja ko-kreira vrijednost sa njima.
Vlade mora redefinisati stimulativne mere tako da favorizuje kompanije koje zadržavaju veće delove svojih prihoda unutar zemlje — uključujući podršku malim srednjim preduzećima (MSP) te jačanju industrijske sposobnosti

>Serbia stoji pred poznatim raskrsnicama; cilj mora biti model koji osigurava domaću industriju dok istovremeno ostvaruje profitabilan balans rasta i umrežavanja s eksternim partnerima.«