Bosna i Hercegovina povećava proizvodnju struje: hidroenergija raste, uglja i mrkog uglja sve manje

Bosna i Hercegovina je u februaru 2026. povećala proizvodnju električne energije, oslanjajući se pre svega na jači doprinos hidroenergije i obnovljivih izvora. Prema podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine, bruto proizvodnja iznosila je 1.340 GWh, naspram 1.258 GWh u istom mesecu prethodne godine—što ukazuje na promenu strukture proizvodnje u korist vode.

Hidroelektrane dominiraju rastom, termoelektrane pod pritiskom

U ukupnoj strukturi proizvodnje hidroelektrane su učestvovale sa 55,2%, termoelektrane sa 38,4%, dok su solarne i vetroelektrane činile preostalih 6,4%. Neto proizvodnja hidroelektrana dostigla je 739 GWh u februaru 2026, što predstavlja porast od 100,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

S druge strane, proizvodnja termoelektrana pala je na 515 GWh, uz godišnji pad od 38,1%. Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora—uključujući vetroelektrane i solarne elektrane—iznosila je 86 GWh, odnosno porasla je za 48,3% u odnosu na prethodnu godinu.

Komercijalna slika: veći izvoz uz blago viši uvoz

Spoljnotrgovinski tokovi električne energije takođe su se pomerili u korist izvoza. Uvoz električne energije blago je povećan za 4,3% i iznosio je 343 GWh u februaru 2026. godine. Izvoz je zabeležio znatno veći rast od 42%, dostigavši 635 GWh prema 447 GWh u istom mesecu prethodne godine.

Ovi podaci sugerišu jačanje izvozne pozicije zemlje na tržištu električne energije, posebno u kontekstu rasta hidroproizvodnje i šireg doprinosa obnovljivih izvora.

Manje uglja i niži gas: pomeranje ka drugačijem energetskom miksu

Paralelno sa rastom hidroenergije i obnovljivih izvora, zabeleženi su padovi u proizvodnji goriva za termički sektor. Proizvodnja lignita iznosila je 416.000 tona, što predstavlja pad od 13,9% na godišnjem nivou. Proizvodnja mrkog uglja dodatno je smanjena za 48%, na 266.000 tona.

Uvoz prirodnog gasa iznosio je 26,79 miliona kubnih metara, odnosno pao je za 9,6% u poređenju sa februarom prethodne godine.

Kombinacija rasta hidroproizvodnje i pada termoenergetskog segmenta—uz slabiju aktivnost vezanu za lignit i mrki ugalj—ukazuje da se energetski miks Bosne i Hercegovine u februaru dodatno pomerio ka resursima koji nose veću varijabilnost po vremenskim prilikama, ali istovremeno smanjuju oslanjanje na domaće ugljene tokove.