SEE tržište struje ulazi u novu fazu: večernja “rampa” postaje ključni signal za investitore

U Jugoistočnoj Evropi (SEE) tržište električne energije sve više se meri po tome kako se cene ponašaju tokom dana, a ne samo po proseku. Najvažniji signal iz nedelje 25 bila je promena oblika satne cenovne krive: rast solarne proizvodnje obara cene u podnevnim satima, ali istovremeno ostavlja večernji period znatno ranjivijim na nestašicu ponude.

Kako solarni rast preoblikuje satnu krivu

Regionalna day-ahead tržišta između 15. i 21. juna 2026. pokazala su obrazac koji postaje definisana karakteristika SEE elektroenergetskog tržišta. Cene su slabile tokom solarnih sati, a zatim su naglo rasle nakon zalaska sunca. Tokom posmatrane nedelje solarna proizvodnja porasla je za 8,1%, doprinoseći dodatnoj obnovljivoj energiji u sistemu.

Ipak, veća proizvodnja iz obnovljivih izvora nije sprečila rast prosečnih cena u većini regionalnih tržišta. Suštinski problem nije manjak električne energije tokom dana, već nedostatak fleksibilnih i upravljivih kapaciteta u večernjim satima—periodu kada je potrošnja za hlađenje i dalje visoka, a solarna proizvodnja brzo opada.

Večernja “rampa” kao komercijalno središte

Satni profil jasno oslikava taj trend: najniži cenovni pritisak javlja se oko podneva, dok se najjači rast cena pojavljuje nakon 18. časa. Tržišta poput Mađarske, Rumunije, Hrvatske i Italije ulaze u premijum cenovni segment tokom večernjeg perioda.

U takvom okruženju večernja “rampa” sve više postaje komercijalno središte tržišta. To otvara prostor da gasne elektrane, baterijska skladišta, fleksibilnost hidroelektrana (uključujući upravljive resurse), uvoz i demand-response mehanizmi ostvare dodatnu vrednost upravo kroz sposobnost da isporuče energiju kada su cene najviše.

Promena ekonomike za proizvođače i kupce

Posledice se vide u ekonomici i proizvođača i kupaca električne energije. Solarni projekti koji se oslanjaju na izloženost spot tržištu suočavaju se s rastućim rizikom kanibalizacije cena tokom podnevnih sati kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora najveća. Nasuprot tome, postrojenja koja mogu da pomeraju proizvodnju ka večernjim pikovima imaju stabilniji i snažniji prihod.

Kod kupaca situacija zavisi od ugovorne strukture: oni sa fiksnim (flat) PPA ugovorima ostaju izloženi najskupljim satima dana, osim ako ugovori ne uključuju mehanizme oblikovanja (shaping), balansne usluge ili strukture zasnovane na skladištenju energije.

Cene goriva nisu dovoljne da objasne kretanja

Nedelja je takođe pokazala da kretanje cena goriva više nije jedini referentni okvir za razumevanje kretanja cena električne energije u SEE. Iako je TTF gas pao za 14,8% na €41,76/MWh, cene električne energije ipak su porasle u Srbiji, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Italiji.

To sugeriše da tržište sve više vrednuje fiksnost isporuke i fleksibilnost—posebno energiju u satima nestašice—umesto da se oslanja isključivo na dinamiku troškova goriva.

Šta to znači za sledeću fazu tržišta

Za investitore i učesnike na tržištu signal postaje sve jasniji: tehnologije i aktiva koja obezbeđuju fleksibilnost dobijaju na značaju. U tu grupu spadaju baterije, reverzibilne hidroelektrane (pumped storage), fleksibilne gasne elektrane, optimizacija hidro resursa i strukturisani obnovljivi PPA ugovori.

Sledeća faza SEE elektroenergetskog tržišta biće definisana manje godišnjom proizvodnjom, a više sposobnošću da se pouzdano isporuči električna energija u kritičnom periodu između kasnog popodneva i ponoći—upravo tamo gde se formira premijum cenovni segment.

Virtu.Energy