Đerdap 3 dobija novi zamah: Srbija i Rumunija formalizovale saradnju na reverzibilnoj hidroelektrani

Saradnja Srbije i Rumunije na projektu reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 ponovo ulazi u fazu planiranja nakon što su dve države formalizovale okvir kroz memorandum o razumevanju. Za investitore i elektroenergetsko tržište u regionu, značaj nije samo u veličini potencijalnog postrojenja, već u ulozi koju bi ono moglo da ima kao fleksibilna poluga sistema dok se proizvodnja iz obnovljivih izvora širi, a potražnja ostaje promenljiva.

Zajedničke radne grupe i koraci ka dokumentaciji

Memorandum obuhvata predloženi projekat Đerdap 3 i predviđa formiranje zajedničkih radnih grupa za razmenu tehničkih informacija i koordinaciju razvoja. Srbija očekuje da tokom 2026. godine započne izrada prostornog plana i tehničke dokumentacije. Istovremeno, šest iskaza interesovanja pristiglih kroz raniji javni poziv ostaje u fazi razmatranja.

Tehnički koncept: snaga od oko 2.400 MW i veza sa postojećim Đerdapom

Predloženo postrojenje imalo bi instaliranu snagu približno 2.400 MW. Prema aktuelnim planovima, gornja akumulacija bila bi izgrađena na srpskoj strani Dunava, a postrojenje bi bilo povezano velikim cevovodima sa postojećom akumulacijom Đerdap. Operativno rešenje oslanjalo bi se na pumpanje vode u višu akumulaciju tokom perioda niže potrošnje ili visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora, uz ispuštanje vode radi proizvodnje električne energije kada su cene više ili kada je sistem opterećen.

Fleksibilnost sistema kao ključna korist za Srbiju

Na tom nivou kapaciteta, Đerdap 3 bi mogao značajno da promeni poziciju Srbije u pogledu fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Srbija razvija projekte vetroelektrana i solarnih elektrana, ali se istovremeno oslanja na lignitnu proizvodnju, hidroenergiju i uvoz električne energije kako bi upravljala promenama u potražnji i proizvodnji iz obnovljivih izvora. Reverzibilna hidroelektrana bi, prema opisu projekta, trebalo da apsorbuje viškove proizvodnje, obezbedi balansnu energiju i smanji izloženost skupom večernjem uvozu električne energije.

Regionalni uticaj na Dunav: uslovi plovidbe i režim rada postojećih centrala

Učešće Rumunije ocenjuje se kao ključno jer bi izgradnja projekta uticala na zajednički sistem Dunava i rad postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2. Bukurešt je ukazao da novi objekat mora da očuva uslove plovidbe, zaštiti obalu reke na teritoriji Rumunije i Bugarske i izbegne poremećaje u režimu rada postojećih hidroelektrana.

Zbog toga će ekološko i hidrauličko modeliranje biti među najvažnijim elementima razvoja projekta. Gornja akumulacija, ciklusi pumpanja i promene nizvodnog vodnog režima zahtevaće koordinisane procene uticaja na životnu sredinu i definisanje operativnih pravila prihvatljivih za obe države.

Finansijska zahtevnost: višemilijarderska investicija i složeniji modeli prihoda

Đerdap 3 se takođe suočava sa zahtevnom finansijskom strukturom. Reverzibilna hidroelektrana snage oko 2.400 MW zahtevala bi investicije od nekoliko milijardi evra, uz dug period izgradnje i modele prihoda koji prevazilaze klasičnu prodaju električne energije. Finansijska održivost projekta zavisiće od kombinacije prihoda iz razlike između vršnih i baznih cena električne energije, usluga balansiranja, vrednosti raspoloživog kapaciteta i potencijalnih regulisanih naknada za podršku elektroenergetskom sistemu.

Šira saradnja: strateški okvir sa SAD-om

Projekat se razvija u okviru Sporazuma o strateškoj energetskoj saradnji Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, što mu daje širu finansijsku i geopolitičku dimenziju. Buduća struktura mogla bi da uključi međunarodne izvođače radova, proizvođače opreme, razvojne institucije i komercijalne finansijske partnere; međutim, modeli nabavke, vlasništva i finansiranja još nisu precizno definisani.

Veličina projekta daje mu strateški značaj, ali istovremeno nameće potrebu za postepenim i detaljnim tehničkim razvojem pre nego što budu realno procenjeni investicioni troškovi. Prostorno planiranje, geološka istraživanja, hidrauličko modeliranje, analize priključenja na mrežu kao i usaglašavanje prekograničnog operativnog okvira moraju napredovati kako bi se potom donela konačna odluka o ulaganju.