Rekordan pad Dunava otkriva operativni rizik za Paks i zavisnost Mađarske od rečne rashladne vode

Rekordan pad vodostaja Dunava pretvara operativni problem u finansijski i sistemski rizik za Mađarsku, jer nuklearna elektrana Paks oslanja svoj rad na stabilno snabdevanje rashladnom vodom iz reke. Iako je količina vode i dalje dovoljna za hlađenje, približavanje nivoima na kojima usisne pumpe ne bi mogle da zahvataju vodu otvara mogućnost obustave proizvodnje koja bi se brzo prelila na tržište električne energije.

Pola proizvodnje Mađarske pod rizikom

Paks, instalisane snage 2.000 MW, uobičajeno obezbeđuje oko polovine proizvodnje električne energije u Mađarskoj i predstavlja osnovu bazne proizvodnje u zemlji. Potpuna obustava rada zato bi odmah povećala potrebu za većim uvozom električne energije i angažovanjem termoelektrana tokom perioda pojačane letnje potrošnje.

Zašto je problem više od sezonskog pada

Dunav i dalje raspolaže dovoljnim količinama vode za hlađenje, ali se vodostaj približava nivou na kojem usisne pumpe više ne bi mogle da zahvataju vodu potrebnu za rad elektrane. Operater je zbog toga započeo spuštanje usisnih konstrukcija kako bi obezbedio nastavak snabdevanja rashladnom vodom.

Prema dostupnim podacima, vodostaj Dunava trenutno je 28 centimetara niži od prethodnog rekordnog minimuma iz 2018. godine i više od jednog metra ispod minimalnog vodostaja koji je korišćen kao projektni parametar prilikom izgradnje elektrane pre više od četiri decenije. U elektrani navode da pad vodostaja proizlazi iz dugotrajne erozije rečnog korita, zadržavanja nanosa u uzvodnom toku, istorijskih radova na produbljivanju korita i sve učestalijih klimatskih ekstrema. Dodatni faktor je izostanak značajnijih prolećnih poplava tokom 2026. godine, što je doprinelo neuobičajeno niskom vodostaju pre početka letnje sezone.

Plan upozorenja: treći nivo sada, četvrti znači gašenje

Elektrana Paks primenjuje četiri nivoa upozorenja u slučaju niskog vodostaja. Trenutno je na snazi treći nivo, dok bi proglašenje četvrtog nivoa zahtevalo gašenje svih reaktora. Uprava procenjuje da bi taj prag mogao biti dostignut u narednih 24 do 72 sata, u zavisnosti od daljeg kretanja vodostaja.

Efekat na potrošnju vode i bezbednost

Gašenje reaktora smanjilo bi potrebe za rashladnom vodom: tokom redovne proizvodnje potrebno je oko 100 kubnih metara vode u sekundi, dok je nakon obustave rada za bezbedno hlađenje reaktora dovoljno približno pet kubnih metara u minuti. Operater ističe da se nuklearna bezbednost može održavati tokom dužeg perioda čak i ako nizak vodostaj potraje.

Tržišne posledice mogu biti brze i regionalne

Najneposrednije posledice mogle bi se pojaviti na tržištu električne energije. Smanjena proizvodnja Paks-a već je povećala uvoz električne energije u Mađarsku iz Austrije, Slovačke i Rumunije. Potpuno gašenje dodatno bi opteretilo elektroenergetske sisteme Rumunije, Bugarske, Slovenije, Hrvatske i Srbije, jer bi se deo prekograničnih prenosnih kapaciteta preusmerio ka pokrivanju mađarskog manjka.

Rizik se već vidi i na terminskom tržištu: cene električne energije za isporuku naredne sedmice u Mađarskoj dostigle su neuobičajeno visoku premiju u odnosu na tržišta Nemačke i Italije. To ukazuje na očekivanja da ograničenja rada nuklearne elektrane mogla potrajati i početkom avgusta.

Moguće kratkoročno olakšanje—ali dugoročna ranjivost ostaje

Problem bi mogao biti privremeno ublažen ukoliko se vodostaj Dunava poveća u narednim danima, što bi omogućilo ponovno pokretanje reaktora. Međutim, dugoročan izazov ostaje činjenica da elektrana koja proizvodi približno polovinu električne energije u Mađarskoj koristi sistem za hlađenje projektovan prema hidrološkim uslovima Dunava koji više ne predstavljaju pouzdanu osnovu za njen bezbedan i kontinuiran rad.