Poskupljenje ruskog gasa u BiH naglašava rizik zavisnosti od jednog dobavljača i testira plan za Južnu interkonekciju

Povećanje cene ruskog gasa za 14,42%, koje se isporučuje Bosni i Hercegovini, pomera raspravu o diverzifikaciji snabdevanja iz dugoročnog strateškog plana u neposredan troškovni izazov. Za investitore i domaću privredu to je važan signal: kada tržište ostane usko vezano za jednog dobavljača, promene ugovornih cena brzo se pretvaraju u realan pritisak na bilanse.

Koliko poskupljenje znači za troškove

Poskupljenje se odnosi na isporuke u trećem kvartalu koje Gazprom Export isporučuje državnom uvozniku Energoinvestu, koji zatim snabdeva potrošače u Federaciji Bosne i Hercegovine. BiH je, kako se navodi, u potpunosti zavisna od ruskog gasa koji stiže preko Srbije i gasovoda Turski tok. Godišnja potrošnja iznosi približno 250 miliona kubnih metara, dok se procenjuje da godišnja plaćanja Gaspromu dostižu oko 75 miliona evra.

Gas ulazi na Šepku i potom se transportuje ka Sarajevu i centralnoj Bosni putem infrastrukture izgrađene pre gotovo pedeset godina. Ako bi povećanje od 14,42% bilo primenjeno na procenjeni godišnji račun za gas, dodatni trošak bio bi približno 10,8 miliona evra. Ipak, stvarni efekat tokom 2026. godine zavisiće od trajanja važenja kvartalne cene i eventualnih izmena ugovornih uslova.

Zavisnost jača pregovaračku moć dobavljača

Za relativno malo tržište gasa kakvo ima Bosna i Hercegovina, ovakav skok cena predstavlja značajan finansijski teret. U takvim okolnostima Gasprom dobija značajnu pregovaračku moć pri određivanju cena. To objašnjava zašto diverzifikacija nije samo pitanje energetske politike, već i komercijalne zaštite od budućih varijacija troškova.

Južna interkonekcija: konkurencija umesto monopolske logike

Federacija Bosne i Hercegovine promoviše projekat Južne interkonekcije, koji bi povezao BiH sa Hrvatskom i omogućio pristup LNG terminalu na Krku. Strateška logika je jasna: uspostavljanje drugog pravca snabdevanja trebalo bi da smanji mogućnost da jedan dobavljač određuje cenu i ugovorne uslove.

Međutim, ekonomska opravdanost projekta je složenija jer je ukupna potražnja za gasom relativno mala u odnosu na kapacitete koji su obično potrebni da bi novi međunarodni gasovod bio finansijski opravdan. Troškovi izgradnje morali bi da se nadoknade kroz transportne tarife koje bi plaćao ograničen broj potrošača—osim ako nova trasa ne privuče dodatnu industrijsku potrošnju, proizvodnju električne energije iz gasa ili tranzitne količine.

LNG nije automatski jeftiniji

Za korišćenje alternativnog pravca neophodno je zaključivanje dugoročnih ugovora o snabdevanju LNG-jem. Sam pristup terminalu na Krku ne znači automatski nižu cenu gasa: Bosna i Hercegovina bi morala da plati cenu LNG-ja, zakup kapaciteta terminala, transport kroz hrvatski gasni sistem, troškove interkonekcije i domaće distributivne mreže. Drugim rečima, konkurencija može poboljšati sigurnost snabdevanja—ali konačni finansijski efekat zavisiće od stepena iskorišćenosti kapaciteta i ugovorenih uslova.

Politička podeljenost otežava jedinstvenu strategiju

U pozadini energetskih odluka nalazi se strukturna prepreka: politička podeljenost. Energoinvest iz Federacije BiH i kompanija Gaz-Res iz Republike Srpske održavaju odvojene odnose sa dobavljačima. Republika Srpska je produžila ugovor sa Gaspromom pod povlašćenim uslovima, uz napomenu da detalji o cenama nisu objavljeni.

Zbog toga je teško razviti jedinstvenu strategiju diverzifikacije kada dva entiteta vode različite komercijalne i geopolitičke politike. Za Južnu interkonekciju potreban je model upravljanja koji može funkcionisati bez obzira na političke promene: pitanja vlasništva, regulisanih tarifa, raspodele transportnih kapaciteta, pravila javnih nabavki i pristupa mreži između dva entiteta moraju biti rešena pre nego što finansijske institucije procene održivost projekta.

Finansiranje bez operativne strukture može samo odložiti problem

Oslanjanje isključivo na bespovratna sredstva bez dugoročno održive operativne strukture moglo bi samo odložiti rešavanje suštinskog pitanja—kako obezbediti dovoljno potražnje i jasna pravila koja čine projekat bankabilnim.

Industrijska politika kao način da se poveća iskorišćenost

Kao deo rešenja pominje se industrijska politika koja bi povećala potrošnju gasa kroz nove investicije u sistemima daljinskog grejanja, fleksibilnim gasnim elektranama ili prerađivačkoj industriji. Takvi projekti bi istovremeno morali da budu usklađeni sa evropskim ciljevima dekarbonizacije kako gasovod ne bi postao nedovoljno iskorišćen objekat pre nego što budu otplaćeni krediti za njegovu izgradnju.

Zaključak: infrastruktura mora pratiti transparentne ugovore

Postojeća zavisnost daje Gaspromu značajnu pregovaračku moć u određivanju cena. Južna interkonekcija može smanjiti tu zavisnost—ali samo ako fizička infrastruktura bude podržana transparentnim ugovorima, dovoljnom potražnjom i regulatornim okvirom koji će biti prihvaćen na nivou cele Bosne i Hercegovine.