Finansiranje preuzima primat u novoj nuklearnoj trci jugoistočne Evrope

Jugoistočna Evropa je zakoračila u novu fazu nuklearnog planiranja, pri čemu nekoliko velikih projekata prelazi iz dugoročnih planova u faze finansiranja, licenciranja i donošenja investicionih odluka. Za investitore i tržišta električne energije regiona, međutim, najvažnije nije samo koja tehnologija dolazi na red, već kako će se obezbediti novac i ko snosi rizik ako troškovi ili rokovi odstupaju.

Rumunija: uslovna konačna investiciona odluka za SMR

Akcionari rumunske kompanije Nuclearelectrica odobrili su u februaru 2026. uslovnu konačnu investicionu odluku za projekat SMR elektrane u Doičeštiju. Plan predviđa zamenu nekadašnje termoelektrane na ugalj snage 600 MW sa šest NuScale modula pojedinačne snage 77 MW, odnosno ukupno 462 MW.

Prema informacijama o projektu, razvoj bi mogao da otvori oko 4.000 radnih mesta u oblastima razvoja, izgradnje, proizvodnje i upravljanja elektranom, uključujući približno 200 stalnih pozicija. Ipak, najveća neizvesnost ostaje vezana za troškove i finansiranje: procene se kreću od oko 4,9 milijardi evra do 6–7 milijardi dolara.

Rumunija je razmatrala potencijalnu podršku od do 3 milijarde dolara američke Export-Import banke i dodatnih milijardu dolara od US International Development Finance Corporation. Konačne obaveze, uslovi povlačenja sredstava i struktura finansiranja još nisu definisani. Nuclearelectrica je u maju 2026. saopštila da se nastavlja rad na finansiranju, licenciranju, optimizaciji troškova i uspostavljanju komercijalno održive cene električne energije—uz naglasak da prelazak u narednu fazu razvoja nije bezuslovna odluka o izgradnji po unapred utvrđenoj ceni.

Bugarska: finansiranje dva AP1000 reaktora u Kozloduju

U Bugarskoj se radi na finansiranju dva reaktora tipa AP1000 kompanije Westinghouse za planirane blokove 7 i 8 nuklearne elektrane Kozloduj. Ovi blokovi trebalo bi da obezbede ukupno oko 2.300 MW.

Citi je imenovan za ekskluzivnog koordinatora i aranžera izvozno-kreditnog finansiranja projekta, uz ocenu da je reč o njegovom najvećem angažmanu na finansiranju nuklearne energije u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ukupna vrednost potrebnog finansiranja nije objavljena. Puštanje bloka 7 u rad trenutno je planirano za 2033. godinu, dok bi blok 8 usledio kasnije.

Slovenija: JEK 2 kao veliki poduhvat za domaće tržište

Slovenački projekat JEK 2 predstavlja još veći izazov s obzirom na veličinu domaćeg tržišta. Javne procene troškova kreću se od približno 9,6 milijardi do 15,4 milijarde evra, zavisno od snage reaktora i korišćenih pretpostavki.

Planirani referendum otkazan je 2024. godine zbog pitanja vezanih za pravni okvir i transparentnost, ali su tehničke pripreme i razvoj projekta nastavljeni. Pošto postojeća nuklearna elektrana Krško ima zajedničko vlasništvo Slovenije i Hrvatske, svako proširenje ili zamena kapaciteta nosi značajne prekogranične komercijalne i političke posledice.

Zajednički cilj: stabilna niskougljenična proizvodnja uz rizike koji traže javnu podršku

Sva tri projekta imaju strateško opravdanje: očuvanje stabilne niskougljenične proizvodnje tokom postepenog povlačenja kapaciteta na ugalj i širenja solarnih i vetroelektrana. Nuklearna energija može smanjiti zavisnost od uvoza gasa, podržati rastuću industrijsku potrošnju i obezbediti stabilnu proizvodnju koja dopunjuje promenljivu energiju iz obnovljivih izvora.

Istovremeno, projekti se suočavaju sa sličnim izazovima—kašnjenjima u izgradnji, prekoračenjem troškova i potrebom za državnim finansiranjem ili podrškom prihodima. Za elektroenergetska tržišta regiona ključno pitanje biće da li ovakvi projekti mogu da se finansiraju isključivo komercijalnim prihodima. U praksi se navodi da nuklearni projekti koji predstavljaju prvu primenu određene tehnologije teško mogu osloniti samo na tržišne cene električne energije.

Zbog toga vlade mogu morati da razmotre ugovore za razliku (CfD), državne garancije, modele regulisane osnovice imovine (regulisane naknade), izvozno-kreditno finansiranje ili direktno javno vlasništvo—pri čemu svaki model drugačije raspoređuje rizike između poreskih obveznika, potrošača, investitora i kreditora.

Šta će odlučiti ishod: transparentnost troškova i disciplina upravljanja projektom

Finansijska transparentnost i raspodela rizika podjednako su važni kao izbor reaktorske tehnologije. Vlade i investitori moraju imati jasnu sliku o očekivanim cenama električne energije, troškovima izgradnje, uslovima finansiranja i potencijalnim gubicima pre nego što preuzmu obaveze vredne milijarde evra tokom nekoliko decenija.

Zato jugoistočna Evropa ne odlučuje samo o tome koje nuklearne tehnologije želi da gradi—već koje dugoročne finansijske i građevinske rizike je spremna da preuzme. Doičešti bi mogao doprineti uspostavljanju lanca snabdevanja za male modularne reaktore u regionu; Kozloduj bi mogao dodatno učvrstiti poziciju Bugarske kao izvora stabilne električne energije; a JEK 2 bi mogao produbiti dugoročnu energetsku saradnju Slovenije i Hrvatske.

Konačno, uspeh neće nužno zavisiti od najvećeg planiranog kapaciteta već od pouzdanog finansiranja, disciplinovanog upravljanja projektom i transparentnog razgraničenja rizika—faktora koji treba da pretvore obnovljene nuklearne ambicije regiona u elektrane koje će stvarno proizvoditi električnu energiju.