GRITA 2 i Zapadni Balkan: dve brzine integracije tržišta u jugoistočnoj Evropi

Jugoistočna Evropa postaje sve više fizički i komercijalno povezana, ali se ta dva procesa odvijaju različitim tempom. Dok GRITA 2 najavljuje duboku interkonekciju između Grčke i Italije, Zapadni Balkan pokazuje da sama izgradnja kablova ne garantuje punu ekonomsku dobit od prekograničnih tokova električne energije.

GRITA 2 kao test fizičke integracije

Planirana interkonekcija GRITA 2 između Grčke i Italije predstavlja ambiciju regiona u pogledu fizičkog povezivanja: visokonaponska veza jednosmerne struje (HVDC) kapaciteta do 1.000 MW i dužine oko 300 kilometara, uključujući približno 240 kilometara podmorskog kabla. Grčki operator IPTO i italijanski Terna očekuju da će projekat zahtevati oko 1,9 milijardi evra investicija.

GRITA 2 bi dopunila postojeću interkonekciju kapaciteta 500 MW koja je u funkciji od 2002. godine. Za Grčku, nova veza bi mogla da poveća sposobnost izvoza električne energije iz obnovljivih izvora tokom perioda viškova, kao i uvoz tokom nestašica. Za Italiju bi projekat značio pristup raznovrsnijem proizvodnom miksu i dodatno jačanje šireg mediteranskog elektroenergetskog koridora.

Zašto nominalni kapacitet nije dovoljan

Ipak, ekonomska vrednost nove veze neće zavisiti samo od njenog nominalnog kapaciteta. Razlike u cenama između grčkog i italijanskog tržišta, raspoloživost kapaciteta tokom kritičnih perioda i sposobnost domaćih mreža da prenesu električnu energiju do interkonekcije i od nje odrediće stepen korišćenja. Prekogranični kapacitet ima ograničenu vrednost ako unutrašnja zagušenja sprečavaju električnu energiju da stigne do granice.

Zbog toga bi investicija od oko 1,9 milijardi evra morala da bude podržana koordinisanim jačanjem mreže na kopnu i efikasnim raspodelom prenosnog kapaciteta. U suprotnom, postoji rizik da se potencijal fizičkog povezivanja ne pretvori u punu komercijalnu korist.

Zapadni Balkan: infrastruktura postoji, tržišna integracija kasni

Zapadni Balkan se suočava s drugačijim izazovom: region ima razvijenu fizičku povezanost, ali komercijalna integracija još nije završena. Analize industrije koje se pozivaju na procene Energetske zajednice ukazuju da bi čak 70% tokova električne energije kroz region moglo predstavljati tranzit između zemalja EU.

Srbija je povezana sa osam susednih elektroenergetskih sistema, ali tržišta električne energije za dan unapred na Zapadnom Balkanu još nisu u potpunosti integrisana u evropski Single Day-Ahead Coupling okvir. Spajanje tržišta omogućava da se električna energija i prekogranični prenosni kapacitet raspoređuju kroz jedan obračun, usmeravajući energiju ka tržištima sa višim cenama sve dok se ne dostignu ograničenja mreže.

Bez takvih mehanizama, trgovci moraju zasebno da obezbeđuju prava na prenos i električnu energiju, što povećava transakcione rizike i ograničava likvidnost tržišta. To znači region sa značajnim fizičkim tokovima električne energije, ali bez punih ekonomskih koristi integrisane trgovine.

Neravnomerna regulatorna usklađenost po državama

Usklađenost regulatornih okvira takođe je neujednačena širom Zapadnog Balkana. Procena iz 2025. godine pokazala je da je Srbija bila usklađena sa zahtevima Energetske zajednice u 63% slučajeva; zatim Crna Gora i Severna Makedonija sa po 53%, Albanija sa 50%, Kosovo sa 46%, dok je Bosna i Hercegovina bila na svega 26%. Bosni i Hercegovini je potreban efikasan okvir na državnom nivou i organizovano tržište električne energije, dok druge zemlje nastavljaju rad na mehanizmima balansiranja, razdvajanju delatnosti i reformama potrebnim za spajanje tržišta.

Klimatska politika pojačava pritisak reformi

Klimatska politika dodatno povećava pritisak za sprovođenje reformi. Od 2026. godine na uvoz električne energije primenjuje se Mehanizam EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), čime raste značaj usklađivanja elektroenergetskih tržišta Zapadnog Balkana s pravilima EU o klimi i tržištu električne energije.

Procene navode da do 60% električne energije koja se iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije uvozi u EU može poticati iz proizvodnje na ugalj. Uvođenje domaćeg sistema određivanja cene ugljenika moglo bi da pomogne zadržavanju prihoda u regionu i finansiranju energetske tranzicije, ali bi istovremeno izložilo stare lignitne elektrane njihovim punim ekonomskim troškovima.

Infrastruktura nosi struju; integracija određuje vrednost

GRITA 2 pokazuje kako bi mogla izgledati duboka fizička integracija između dva tržišta EU kandidatkinje/partnera zapadne Evrope kroz snažan infrastrukturni koridor. Istovremeno, Zapadni Balkan ilustruje zašto sama prenosna infrastruktura nije dovoljna: bez funkcionalnih berzi električne energije, zajedničkih algoritama za spajanje tržišta, transparentnog određivanja cene ugljenika i koordinisanog proračuna prekograničnog kapaciteta teško je pretvoriti tokove u merljive ekonomske koristi.

Sledeća faza integracije regiona zato neće zavisiti samo od novih kablova već od regulatornih i komercijalnih struktura koje mogu omogućiti niže troškove trgovanja, veću sigurnost snabdevanja i snažnije podsticaje za proizvodnju iz čistijih izvora.