Hrvatska postavlja novi letnji rekord potrošnje od 3,4 GW: krovne solarne elektrane menjaju vršni profil

Hrvatska je 11. avgusta zabeležila novi rekord opterećenja na prenosnom sistemu, sa prosečnim opterećenjem od oko 3.400 MW između 20.00 i 21.00. Za investitore i tržišne učesnike to je važan signal: kako se distribuirana solarna proizvodnja širi, najveći teret sistema sve češće se pojavljuje nakon što sunce prestane da „drži“ dnevnu bilansu.

Operator prenosnog sistema HOPS naveo je da je tokom celog dana preuzeto ukupno 64 GWh električne energije sa prenosne mreže. Međutim, stvarna potrošnja na nivou cele Hrvatske bila je veća, jer podaci o preuzimanju sa prenosne mreže ne obuhvataju električnu energiju proizvedenu i potrošenu direktno iza brojila—posebno iz solarnih elektrana na krovovima domaćinstava i poslovnih objekata.

Rast krovnih solarnih elektrana menja dnevni profil

Prema izveštaju, Hrvatska sada ima oko 600 MW solarnih kapaciteta na krovovima domaćinstava. Ovi kapaciteti sve više smanjuju vidljivu potražnju za električnom energijom iz mreže tokom dnevnih sati, pa se razlika povećava između ukupne potrošnje i potrošnje registrovane na prenosnom nivou.

Posledica je izraženiji dnevni profil: solarna proizvodnja smanjuje količinu električne energije koju sistem mora da obezbedi u sunčanim periodima, ali se njena proizvodnja naglo spušta u večernjim satima. U tom trenutku, kada klimatizacija i potrebe domaćinstava mogu ostati povišene, sistem može da se suoči sa većim opterećenjem nego što bi se očekivalo samo na osnovu najtoplijeg dela dana.

Zašto je vreme rekorda ključno

Činjenica da je novi rekord zabeležen između 20.00 i 21.00 posebno je značajna jer pokazuje da se najveće opterećenje prenosnog sistema sve češće može javiti nakon pada solarne proizvodnje, a ne tokom perioda najjače dnevne aktivnosti sunca.

Ovaj obrazac se razlikuje od situacije u susednoj Sloveniji: tamo je najveće satno opterećenje prenosne mreže od oko 2.300 MW zabeleženo između 08.00 i 09.00 časova 8. januara 2026. godine, tokom perioda izuzetno niskih temperatura. Drugim rečima, dva tržišta suočavaju se sa različitim sezonskim ekstremima—slovenački rekord odražava zimsku potrošnju povezanu sa grejanjem i hladnim uslovima, dok hrvatski rekord dolazi iz letnje sezone koju karakterišu turistička aktivnost i veća potreba za hlađenjem.

Uticaj na prekogranične tokove i fleksibilnost sistema

Razlika u vremenu vršne potražnje ima posledice za prekograničnu trgovinu električnom energijom. Kombinacija velike letnje potrošnje povezane sa turizmom i rastućeg broja distribuiranih solarnih kapaciteta može dovesti do relativno „komfornog“ bilansa tokom dana, ali uz znatno zategnutije uslove u večernjim satima.

Kako promene unutar jednog dana postaju izraženije, to postaje relevantnije za tokove sa Slovenijom, Mađarskom, Bosnom i Hercegovinom i Srbijom—upravo u trenucima kada pad solarne proizvodnje može pojačati potrebu za balansiranjem sistema.

Novi rekord od 3,4 GW dodatno naglašava ograničenja oslanjanja samo na godišnji doprinos krovnih solarnih elektrana: kako broj instalacija iza brojila raste, njihov uticaj na potrošnju iz mreže, vreme pojave vršnog opterećenja i potrebe za fleksibilnošću sistema postaju podjednako važni kao i količina proizvedene električne energije.