Veleprodajne cene struje u Jugoistočnoj Evropi rastu uprkos padu potrošnje: ponuda sve više diktira tržište

Veleprodajne cene električne energije u Jugoistočnoj Evropi zabeležile su snažan rast u 34. nedelji, čak i dok je ukupna potrošnja električne energije u regionu opala. Za investitore i učesnike na tržištu to je signal da se cenovni mehanizam sve više oslanja na dostupnost proizvodnih kapaciteta i njihov vremenski raspored, a manje na puku dinamiku potražnje.

Najveći skok cena zabeležen u Grčkoj, Italija jedina beleži pad

U periodu od 17. do 23. avgusta, Grčka je zabeležila najveći rast među posmatranim tržištima: njen prosečni nedeljni day-ahead nivo cena porastao je 41,2% u odnosu na 33. nedelju, na 144,41 evra/MWh. Rast su zabeležili i Bugarska (16,9%), Turska (12,8%), Mađarska (7,2%), Rumunija (6,6%), Hrvatska (6,5%) i Srbija (5,8%).

Italija je jedino tržište na kojem su cene pale—za 2,2%, na 168,31 evra/MWh—ali je pritom ostala najskuplje tržište među posmatranim zemljama. Mađarska je prosečno iznosila 155,16 evra/MWh, Hrvatska 153,78 evra/MWh, Rumunija 152,54 evra/MWh i Bugarska 150,60 evra/MWh.

Potrošnja pada širom regiona: razilaženje sa cenama upućuje na zatezanje ponude

Rast cena dobija dodatnu težinu kada se uporedi sa kretanjem potrošnje. Ukupna potražnja na tržištima obuhvaćenim izveštajem iznosila je 17.590 GWh, što predstavlja pad od 6,42% u odnosu na 30. nedelju. Potrošnja u Italiji smanjena je za 17,36%, u Grčkoj za 10,87%, a u Rumuniji za 4,74%. Potražnja je takođe blago smanjena u Bugarskoj, Turskoj i Mađarskoj.

Srbija i Hrvatska bile su glavni izuzeci: tamo je potrošnja porasla za 13,54%, odnosno 14,33%. Ipak, činjenica da su cene rasle dok se potrošnja smanjivala ukazuje da regionalnim tržištem dominira zatezanje ponude—odnosno dostupnost kapaciteta—umesto jednostavnog rasta opterećenja sistema.

Manje proizvodnje iz obnovljivih izvora i slabiji termo segment pojačali vrednost “nadomešćivanja”

Podaci o proizvodnji dodatno objašnjavaju zašto se cenovni pritisak pojavio uprkos nižoj potrošnji. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora smanjena je za 11,0% u odnosu na 30. nedelju; pad proizvodnje iz vetra bio je posebno izražen (26,4%). Istovremeno je ukupna proizvodnja iz termoelektrana smanjena za 13,07%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana pala za čak 30,32%.

Zbog takvog sklopa kretanja proizvodnje raspoloživi kapaciteti koji mogu da nadomeste manjak postaju sve vredniji tokom perioda kada obnovljivi izvori oslabe. U praksi to znači da se cena sve više formira oko trenutaka kada sistem nema dovoljno “zamene” za pad varijabilne proizvodnje.

Večernji skok satnih cena pokazuje koliko vremenski profil može presudno uticati

Izveštaj takođe ukazuje na rast značaja vremenskog profila proizvodnje i potrošnje. Letnji sistemi sa većim udjelom solarnih elektrana mogu imati povoljnije uslove tokom dnevnih sati; međutim situacija se zaoštrava nakon zalaska sunca. Grafik satnih cena pokazuje izražen večernji rast širom regiona nakon minimuma oko sredine dana.

Zbog toga prividno povoljan nedeljni bilans potrošnje može istovremeno biti praćen sa nekoliko izrazito opterećenih sati koji imaju potencijal da odrede ukupni cenovni nivo tokom cele nedelje.

Za trgovce i proizvođače: pitanje nije samo “koliko”, već “kada”

34. nedelja zato predstavlja važan signal učesnicima na regionalnom tržištu električne energije: tržište sve manje reaguje isključivo na ukupnu potrošnju i sve više na strukturu kapaciteta—njihovu dostupnost i vremenski raspored—posebno u sistemima pod uticajem varijabilnih obnovljivih izvora. U takvom okruženju ključno pitanje više nije samo koliko električne energije potrošači traže, već koje tehnologije mogu biti raspoložive baš onda kada treba zadovoljiti potražnju.