Ugalj i lignit ponovo jačaju u regionu: šta znači kada gas ostaje skup

Jugoistočna Evropa je u 34. nedelji pokazala još jedan znak da visoke cene prirodnog gasa i dalje preoblikuju kratkoročnu ekonomiku proizvodnje električne energije. Umesto da gas dominira u merit-orderu, tržišni podaci ukazuju na pomeranje ka uglju i lignitu—uz posledice po troškove granične proizvodnje i način na koji sistemi dispečiraju energiju tokom dana.

Pad termoelektrana iz gasa, rast iz uglja i lignita

Ukupna proizvodnja električne energije iz termoelektrana na posmatranim tržištima smanjena je za 13,07% u odnosu na 30. nedelju, sa 7.294,50 GWh na 6.341,11 GWh. Smanjenje je bilo najizraženije u gasnim elektranama: njihova proizvodnja pala je za 30,32%, na 2.718,16 GWh.

Istovremeno, proizvodnja iz termoelektrana na ugalj i lignit porasla je za 6,76%. Drugim rečima, region nije samo smanjio ukupnu termo proizvodnju—nego je promenio unutrašnju strukturu, pri čemu su čvrsta goriva ponovo dobila relativnu prednost.

TTF iznad 60 evra/MWh podiže cenu gasa

Kretanje se uklapa u podatke o cenama energenata: evropskim referentnim gasnim fjučersima TTF trgovalo se tokom cele nedelje iznad 60 evra/MWh. Cena je dostigla 65,87 evra/MWh 21. avgusta.

Na ovim nivoima cena goriva postaje dovoljno visoka da gasne elektrane gube kratkoročnu konkurentnost u odnosu na druge termo tehnologije—posebno tamo gde postoje raspoloživi kapaciteti na uglju i lignitu.

Nije reč o ravnom povratku uglja u svim zemljama

Ipak, povećanje udela uglja i lignita nije jednako raspoređeno po regionu. Podaci za 34. nedelju sugerišu da su postojeća postrojenja na čvrsta goriva ponovo dobila deo kratkoročne prednosti kako je gas poskupeo.

Izveštaj istovremeno naglašava da rast proizvodnje iz čvrstih goriva nije bio dovoljan da nadoknadi ukupan pad termoenergetske proizvodnje. Drugim rečima, preusmeravanje unutar miks-a nije sprečilo smanjenje ukupnog obima.

Razlike između tržišta: Mađarska raste najbrže

Kretanja su se značajno razlikovala između pojedinačnih tržišta. Proizvodnja iz termoelektrana u Rumuniji povećana je za 45,86%, u Mađarskoj za čak 149,48%, u Srbiji za 12,45%, Hrvatskoj za 19,30% i Grčkoj za 7,45%. Suprotno tome, Turska je zabeležila pad od 26,16%, dok je termoenergetska proizvodnja u Italiji smanjena za 12,90%.

Rast u Mađarskoj bio je uglavnom posledica veće proizvodnje iz gasnih elektrana—što ukazuje da specifična ograničenja kapaciteta po zemljama mogu nadjačati širi regionalni trend koji nameću cene goriva.

Implikacije za tržište: segmentacija miksa i fleksibilnost gasa

Za učesnike na tržištu električne energije struktura termoenergetskog miksa utiče i na granične troškove proizvodnje i na sposobnost sistema da odgovori na promene koje dolaze iz obnovljivih izvora. Ako se skupa proizvodnja iz gasa sve više potiskuje ugljem tokom “uobičajenih” sati rada sistema, gasne elektrane mogu biti koncentrisane u periodima kada su cene električne energije najviše—odnosno kada tržišna vrednost opravdava skuplji energent.

Zato se kao ključna poruka nameće sve izraženija segmentacija termoenergetskog miksa: kada cene gasa dovoljno porastu, kapaciteti na uglju i lignitu mogu brzo povećati svoj značaj u dispečiranju; istovremeno gas zadržava vrednost kao fleksibilan resurs tokom perioda nestašice ili zategnutih uslova na tržištu.

Ipak, podaci ne ukazuju nužno na strukturni dugoročni zaokret energetske tranzicije. Oni pre svega pokazuju koliko je kratkoročna ekonomika tržišta električne energije osetljiva na relativne cene goriva: kada gas poskupi dovoljno visoko, postojeći kapaciteti na čvrstim gorivima mogu vrlo brzo ponovo dobiti težinu u merit-orderu.