Srpski BESS projekti od oko 2 GW ulaze u fazu ugovorenog priključenja na mrežu dok se tržišna računica menja

Srpsko tržište baterijskih sistema za skladištenje energije ulazi u novu fazu: oko 2 GW projekata sada je obuhvaćeno ugovorima o priključenju na mrežu. Ovaj pomak dolazi u trenutku kada promene na tržištu električne energije—uključujući negativne cene, rast viškova iz obnovljivih izvora i uticaj CBAM-a—menjaju ekonomsku logiku regionalne trgovine, pa se vrednost skladišta sve više prepoznaje kao odgovor na strukturne promene.

Ugovori o priključenju za oko 2 GW baterija

EMS je saopštio da je potpisao ugovore o priključenju koji obuhvataju približno 2 GW baterijskih sistema za skladištenje energije. Prema istom saopštenju, oko 11 GW kapaciteta vetroelektrana i solarnih elektrana i dalje se nalazi u procesu priključenja na prenosni sistem.

Za investitore i razvojni pipeline to je značajno jer ukazuje da je veći deo ranije identifikovanog portfolija BESS projekata prešao iz početne razvojne faze u fazu obezbeđenog pristupa mreži. Time se smanjuje jedan od ključnih rizika u ranoj fazi—pitanje mogućnosti priključenja—i projekti dobijaju realniji okvir za dalji razvoj.

Negativne cene i viškovi iz obnovljivih izvora jačaju opravdanost skladištenja

Komercijalna opravdanost skladištenja energije dodatno se poboljšava u okruženju u kojem proizvodnja iz obnovljivih izvora sve češće stvara periode viška. Izvršni direktor za trgovinu u EPS-u Davor Pupovac naveo je da je EPS tokom aprila i maja kupovao značajne količine električne energije po negativnim cenama, što pokazuje da povećana proizvodnja iz obnovljivih izvora već generiše situacije kada ponuda premašuje trenutnu tražnju.

U takvom režimu rada baterije mogu da preuzimaju energiju kada su cene izrazito niske ili negativne, a zatim da je isporučuju kada se tržište zateže. Prihod pritom nastaje kroz razliku između perioda viška i perioda manjka električne energije.

Arbitraža pod pritiskom: od geografskog ka vremenskom modelu

Pupovac je ukazao i na to da tržište postaje složenije i za konvencionalne trgovce električnom energijom. Promene povezane sa CBAM-om i regionalni viškovi utiču na likvidnost i smanjuju mogućnosti za pojedine tradicionalne oblike prekogranične arbitraže.

Srbija ubrzano povećava kapacitete solarnih i vetroelektrana, a sličan trend imaju i zemlje poput Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke. Kako se proizvodnja iz obnovljivih izvora sve više sinhronizuje, jeftina električna energija može se istovremeno pojaviti na više tržišta. U tom slučaju, jednostavno prebacivanje električne energije između zemalja može donositi manju vrednost nego ranije—dok vremenska arbitraža dobija na značaju uporedo sa geografskom.

Baterijski sistemi su posebno pogodni za takav model jer mogu pružati usluge balansiranja elektroenergetskog sistema, kao i podršku proizvođačima obnovljivih izvora kada dolazi do ograničavanja proizvodnje ili do niskih ostvarivih cena tokom perioda visoke proizvodnje.

Priključeni pipeline nije isto što i gotova gradnja

Ipak, oko 2 GW obuhvaćenog ugovorima o priključenju ne treba tumačiti kao 2 GW baterija za koje je izvesno da će biti izgrađene. Realizacija zavisi od finansiranja, nabavke opreme, pravila pristupa tržištu i konačnih investicionih odluka.

Čak i uz taj investicioni filter, napredak u pogledu priključenja pokazuje da se srpsko tržište skladištenja približava fazi realizacije. Srbija je prvu etapu energetske tranzicije sprovela kroz izgradnju novih proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora; naredna faza sve više otvara pitanje šta se dešava kada previše električne energije stigne u sistem istovremeno—upravo tu skladištenje dobija centralnu ulogu.