Grčka blokira dogovor EU o sankcijama za pomorski transport ruskog LNG-a

Grčka je postala ključni protivnik predloženih mera Evropske unije kojima bi se evropskim kompanijama koje se bave pomorskim transportom ograničilo prevoženje i trgovina ruskim LNG-om, čime je odloženo postizanje dogovora o najnovijem paketu sankcija.

Zašto je dogovor zapao u ćorsokak

Ambasadori država članica EU nisu uspeli da postignu jednoglasnost tokom sastanaka održanih 15. i 16. jula. Zbog toga su pregovori o predloženom 21. paketu sankcija pomereni za 23. jul.

Austrija je takođe izrazila protivljenje pojedinim drugim elementima paketa, dok su se primedbe Grčke posebno usredsredile na komercijalne posledice po evropski sektor LNG brodarstva.

Atina upozorava na preusmeravanje tereta umesto smanjenja izvoza

Prema oceni Atine, ograničenja bi mogla da oslabe evropske brodarske kompanije, a da pritom ne smanje značajno sposobnost Rusije da izvozi LNG. Teret bi mogao da bude preusmeren ka operatorima sa sedištem u Kini, Japanu, Sjedinjenim Američkim Državama ili drugim jurisdikcijama izvan EU, što bi omogućilo nastavak ruskog izvoza uz gubitak dela tržišta za evropske igrače.

Pitanje je posebno osetljivo za Grčku jer kompanije pod grčkom kontrolom upravljaju jednom od najvećih flota LNG tankera na svetu. Operateri poput kompanije Dynagas poseduju specijalizovane brodove klase Arc7 za plovidbu kroz led, koji se koriste na ruti kojom se transportuje LNG iz ruskog projekta Jamal LNG.

Ovi brodovi projektovani su za arktičke uslove i imaju manje komercijalno održivih alternativa od konvencionalnih LNG tankera. Zbog toga bi prinudno povlačenje iz trgovine sa Rusijom moglo da bude posebno skupo za njihove vlasnike.

Šira zabrana pomorskih usluga umesto fokusiranja na uvoz

Predložena ograničenja trebalo bi da prošire napore EU da smanji ruske prihode od energetike, ne samo kroz uvoz u Evropu već i kroz međunarodno tržište. Evropska komisija je ranije ukazala na mogućnost zabrane trgovanja ruskim LNG-om za evropske kompanije na međunarodnom tržištu, a ne samo dopremanja do terminala u EU.

U tom slučaju, mera bi se transformisala iz ograničenja uvoza u širu zabranu pružanja pomorskih usluga.

Sukob spoljnopolitičkih ciljeva i interesa pomorske industrije

Grčka je podržala prethodne sankcije protiv Rusije, ali želi da odredbe koje se odnose na LNG budu preciznije prilagođene. Njena pozicija odražava širi spor između spoljnopolitičkih ciljeva i evropskog interesa da zadrži kontrolu nad strateški važnom pomorskom infrastrukturom.

Povlačenje evropskih vlasnika brodova iz transporta ruskog LNG-a ne bi nužno zaustavilo isporuke, posebno ako alternativni operatori, osiguravači i trgovinske strukture mogu da se uspostave izvan EU.

Zašto se rasprava vodi u trenutku osetljivih cena gasa

Spor se odvija dok su se evropske cene gasa vratile na najviši nivo u 2026. godini, što dodatno povećava osetljivost svake politike koja može da poremeti LNG logistiku.

Kompromis će verovatno zahtevati ciljano oblikovana ograničenja, prelazne aranžmane za specijalizovane brodove ili uverljivije dokaze da mere stvarno smanjuju ruske prihode—umesto da samo preusmere aktivnosti pomorskog transporta.