Plinacro prodaje 67 km gasovoda u Vukovarsko-sremskoj županiji uz veliki diskont, ali pravni i tehnički rizici ostaju

Plinacro je pokrenuo prodaju osam deonica gasovoda u Vukovarsko-sremskoj županiji, nudeći portfelj koji obuhvata oko 67,1 kilometar podzemne gasne infrastrukture. Početna cena iznosi 2,908 miliona evra bez PDV-a, što se prevodi na približno 43.000 evra po kilometru — nivo koji na prvi pogled deluje kao značajan popust u odnosu na troškove izgradnje novog gasovoda.

Šta je uključeno u tender

Portfelj obuhvata deonice Slavko Knežević–Slavonka, Vinkovci–Nuštar, Negoslavci–Opatovac, MRS Županja–Gradište, MRS Vinkovci–Rokovci, MRS Županja–Vrbanja, Rokovci–Privlaka i Retkovci–Ivankovo. Infrastruktura opslužuje područja Vinkovaca i Županje.

Zašto diskont nosi rizik

Plinacro je naglasio da tender obuhvata same gasovode, ali ne i zemljište kroz koje prolaze niti povezana vlasnička prava. Prema navodima operatora, pravni status pojedinih parcela na trasi i dalje nije rešen i Plinacro ne može da garantuje odsustvo tereta na njima.

Zbog toga kupac može steći fizičku infrastrukturu, ali ne dobiti kompletan paket prava službenosti, prava pristupa i zemljišne dokumentacije neophodne za rad, održavanje ili rekonstrukciju. To otvara potencijalnu izloženost prema vlasnicima zemljišta, rizik od katastarskih neusaglašenosti i ograničenja pri izvođenju iskopa ili radova na zameni infrastrukture.

Tehničko stanje može promeniti ekonomiku posla

Pored pravnih pitanja, ekonomska vrednost zavisiće od stanja gasovoda i njegovog preostalog radnog veka. Kupac bi trebalo da utvrdi prečnik cevi, materijal i radni pritisak, kao i stanje antikorozivne zaštite. Takođe su relevantni podaci o istoriji inspekcijskih pregleda i curenjima te usklađenost sa važećim bezbednosnim standardima.

U praksi, niska nabavna cena može brzo izgubiti privlačnost ako se u obračun uključe troškovi sanacije integriteta gasovoda, unapređenja katodne zaštite i rešavanje pravnog statusa trase.

Ko bi mogao biti zainteresovan i šta treba proveriti

Imovina bi mogla biti naročito interesantna lokalnom operatoru distributivnog sistema ili industrijskom investitoru koji može da je integriše u postojeću mrežu. Međutim, vrednost kao „staro gvožđe“ ili neaktivna infrastruktura bila bi znatno niža od vrednosti operativne regulisane imovine — pa je za procenu tendera ključno utvrditi da li gasovodi imaju važeće licence, aktivne korisnike i prihode od mrežnih usluga koje se mogu naplatiti.

Dugoročna potražnja dodatno komplikuje odluku

Demografski i industrijski trendovi u istočnoj Hrvatskoj uvode dodatnu neizvesnost: pad broja stanovnika i ograničena industrijska potražnja mogu oslabiti dugoročni protok gasa. Istovremeno, evropska politika dekarbonizacije smanjuje privlačnost velikih ulaganja u konvencionalnu gasnu distribuciju.

Kada bi se razmatrala konverzija za vodonik ili obnovljive gasove, potrebna bi bila detaljna ispitivanja metalurgije i radnog pritiska; takva procena se ne može izvesti unapred samo na osnovu postojeće konfiguracije.

Šta prodaja znači za bilans i investicionu logiku

Prodaja imovine mogla bi omogućiti Plinacrou da iz bilansa ukloni određena osnovna ili nedovoljno iskorišćena sredstva uz prenos budućih obaveza održavanja na novog vlasnika. Za kupca prilika leži u sticanju već uspostavljenog koridora po ceni koja predstavlja samo deo troškova ponovne izgradnje.

Ipak, glavni rizik je da pravni troškovi i troškovi rehabilitacije potrebni za punu upotrebljivost koridora premaše kupoprodajnu cenu.

Zato minimalnu procenjenu vrednost od 2,908 miliona evra treba posmatrati kao ulazni trošak, a ne kao ukupnu investiciju: prava na zemljištu, provera integriteta gasovoda i budući obim transporta gasa odlučiće da li portfelj predstavlja stratešku infrastrukturu ili značajno diskontovanu obavezu.