Crna Gora pod pritiskom: ukidanje koncesija za male hidroelektrane otvara niz sporova i potencijalno velike odštete

Crna Gora se suočava sa rastućim pravnim i finansijskim rizikom nakon ukidanja koncesija za male hidroelektrane, dok sporovi pred sudovima već počinju da daju prve ishode. Problem je posebno osetljiv za državni budžet jer tužbe ne obuhvataju samo povraćaj uloženih investicija, već često i naknadu izgubljene buduće dobiti.

Deset postupaka i zahtevi u desetinama miliona

Prema podacima vlade objavljenim 2024. godine, država je trenutno uključena u deset sudskih postupaka koje su pokrenuli nosioci koncesija čiji su ugovori raskinuti ili im je dozvoljeno da isteknu. Većina tužbi traži nadoknadu ulaganja, ali i iznos koji investitori opisuju kao izgubljenu dobit koju bi ostvarili tokom preostalog perioda koncesije.

U pojedinim slučajevima taj period može trajati i do tri decenije, što povećava potencijalnu veličinu odštetnih zahteva. Time pravni sporovi postaju više od pitanja usklađenosti ugovornih odnosa—oni se pretvaraju u finansijsku obavezu čiji obim zavisi od toga kako sudovi ocene osnovanost tvrdnji o budućim prihodima.

Najviše sporova nastalo nakon promene vlasti 2020–2021.

Najveći broj slučajeva proističe iz odluka donetih nakon promene vlasti 2020–2021. godine, kada su nadležni organi jednostrano raskinuli više koncesionih ugovora. Jedan deo sporova vezan je i za ranije dogovoreni raskid u okviru projekta Dekar-Hidro.

Prve presude: delimične odluke u korist tužilaca

Prve sudske presude već se pojavljuju. U slučaju kompanije BB Hidro sud je dosudio naknadu za deo traženih direktnih šteta, ali je odbio zahtev za više od 1,4 miliona evra izgubljene dobiti. Ovaj rezultat pokazuje da sudska procena nije automatska potvrda iznosa koje investitori potražuju, ali istovremeno potvrđuje da država može biti izložena isplatama čak i kada deo potraživanja bude odbijen.

Projekti na više vodotokova i raspršenost tužbi

Vladini podaci navode da se sporovi odnose na projekte na brojnim vodotokovima, uključujući reke Bukovica, Đurička, Komaraca, Bistrica, Muriška, Ljeviška, Trepačka, Slatina, Reževića i Crnja. Tužbe su raspoređene među više investitorskih grupa, a ne koncentrisane u jednom poslovnom sistemu.

Javno dostupne informacije ukazuju da su uključena najmanje tri velika investitorska klastera: grupe povezane sa Florinom Krasnićijem i Triangle General Contractors; zatim krug oko Plava Hydro Power; kao i treći lanac povezan sa Hydra MNE, Igma Energy i više domaćih investitora.

Sporovi u širem kontekstu kritika sektora malih hidroelektrana

Ovi postupci odvijaju se u pozadini dugogodišnjih javnih kritika sektora malih hidroelektrana. Kritičari tvrde da su ekonomske koristi uglavnom pripale nosiocima koncesija, dok su lokalne zajednice imale ograničene koristi uprkos ekološkom uticaju projekata.

Zašto je pitanje izgubljene dobiti ključno

Pošto se većina tužbi zasniva na zahtevima za izgubljenu dobit, a ne samo na povraćaju uloženog kapitala, analitičari smatraju da bi potencijalna izloženost države mogla biti značajna. Kako se slučajevi razvijaju pred sudovima—od ocene direktnih šteta do procene opravdanosti potraživanja za buduće prihode—sve veći broj posmatrača ih vidi kao jedan od najvažnijih pravnih i finansijskih izazova proizašlih iz odluke Crne Gore da preokrene raniju politiku razvoja malih hidroelektrana.