SEE elektroenergetska tržišta 21. maja: vetar smanjuje uvoz, a cene sve više prate obnovljive izvore

Jugoistočna Evropa je 21. maja 2026. prešla u stabilniju trgovinsku konfiguraciju, ali ne zahvaljujući konvencionalnim balansnim mehanizmima—već zbog naglog rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora. Za investitore i industrijske kupce to je važno jer takvi pomaci menjaju način na koji se formiraju cene: kada vetar i solar postanu dominantni, tržišta ređe oslanjaju na termo kapacitete, a volatilnost se premešta na satnicu tokom dana.

Vetar preuzima balans: manji neto uvoz i snažnije razdvajanje cena

Najvažnija strukturna promena došla je iz vetra. Ukupna proizvodnja vetroenergije porasla je na 4.073 MW, što predstavlja povećanje od 2.351 MW na dnevnom nivou i postaje najveći faktor ravnoteže iza pada neto uvoza. Regionalni neto uvoz pao je na -868 MW, u odnosu na ranije nivoe iznad 900 MW tokom nedelje.

U isto vreme, solarna proizvodnja ostala je izrazito jaka na 5.949 MW, dok je hidroenergija doprinela sa 6.952 MW uprkos padu od 443 MW u odnosu na prethodni dan. Kombinovani miks obnovljivih izvora snažno je smanjio potrebu za gasom: proizvodnja iz gasa pala je za više od 1.180 MW na samo 2.646 MW.

Obnovljivi izvori menjaju cenovnu mapu sever–jug

Ovakva struktura proizvodnje nastavila je da menja ponašanje SEE tržišnih cena kroz izraženije razlike između severnih i južnih tržišta. Srbija (SEEPEX) zadržala je jednu od najnižih cena u Evropi na nivou od 66,56 €/MWh, uz blag dnevni rast; Albanijski ALPEX pao je na 57,87 €/MWh, što je najniža cena u regionu i približno 49 €/MWh ispod italijanskih nivoa.

Šira slika pokazala je sve jasniju podelu sever–jug: Italija ostaje premijum tržište regiona sa cenom od 115,37 €/MWh, dok se Nemačka trgovala na 109,15 €/MWh. Nasuprot tome, sve više SEE tržišta odražava uslove viška obnovljive energije i slabiju marginalnu ulogu termoelektrana.

Volatilnost raste tamo gde su interkonekcije ograničene

Grčko tržište zabeležilo je jedan od najvolatilnijih poteza sesije: HENEX je skočio za gotovo 24% na dnevnom nivou na 90,99 €/MWh. To se povezuje sa zategnutijim balansnim uslovima u južnom Balkanu i trajnim ograničenjima interkonekcija ka Italiji.

Dnevne krive širom Centralne i Istočne Evrope nastavile su da pokazuju solarnu kanibalizaciju tokom sredine dana. Rumunski OPCOM, slovenački BSP i austrijski EPEX zabeležili su posebno slabe cene u podnevnim satima; Rumunija je nakratko ušla u negativnu zonu sa minimalnom satnom cenom od -6,5 €/MWh.

Višak obnovljivih izvora utiče i na arbitražu i tokove

Strukturni značaj volatilnosti obnovljivih izvora vidi se i kroz regionalne cenovne raspone: mađarsko-nemački spread suzio se na približno -2,5 €/MWh. Time se potvrđuje da višak obnovljive energije u Centralnoj Evropi nastavlja da pritiska regionalnu arbitražu i smanjuje podsticaje za uvoz iz zapadnih tržišta.

Prekogranični komercijalni tokovi dodatno su potvrdili promenu unutrašnje strukture balansiranja u SEE regionu: Rumunija ostaje dominantan izvoznik ka Mađarskoj sa prosečnim tokovima iznad 1.300 MW, dok Grčka nastavlja da funkcioniše kao najveći neto uvoznik sa uvozom iznad 1.000 MW.

Cenovna prednost Srbije jača industrijsku konkurentnost—uz CBAM fokus

Srpsko tržište zadržava jednu od najizraženijih struktura popusta zasnovanih na obnovljivim izvorima u Evropi: SEEPEX prosečne cene ostale su gotovo 40 €/MWh ispod italijanskih nivoa. Takav diferencijal stvara atraktivnije uslove za energetski intenzivnu industrijsku potrošnju i budući „zeleni“ industrijski razvoj povezan sa CBAM osetljivim izvozom.

Kako se implementacija CBAM-a ubrzava, sistemi sa niskim cenama električne energije i visokim udjelom obnovljivih izvora—navodi se Srbija, Severna Makedonija, Albanija i delovi Bosne—postaju strukturno relevantni za industrije povezane sa čelikom, aluminijumom, hemijom i prerađivačkim sektorom koji snabdevaju EU tržište.

Garancije porekla šire bankabilnost PPA ugovora

Dodatno strateško kretanje odnosi se na integraciju Severne Makedonije u evropski sistem garancija porekla (GO). U tekstu se navodi da punopravno članstvo MEMO-a u AIB-u jača buduću bankabilnost PPA ugovora iz obnovljivih izvora i prekograničnih mehanizama verifikacije zelene električne energije na Zapadnom Balkanu.

Za developere obnovljivih izvora i trgovce električnom energijom to može postati važnije kako industrijski kupci traže potpuno sledljivo poreklo obnovljive energije unutar nabavnih okvira povezanih s CBAM-om—pri čemu širenje GO sistema može postupno podržati kvalitetnije cenovne strukture umesto oslanjanja isključivo na izloženost tržišnim cenama.

Forward krive slabe; gasni i ugljenički signali ostaju pod pritiskom

U međuvremenu, forward krive nastavile su da slabe na većini centralnoevropskih tržišta električne energije: mađarski Week 22 baseload ugovori pali su na oko 102,5 €/MWh, dok su nemački forward ugovori oslabili paralelno sa padom cena gasa i uglja.

Kada su fundamentalni gasni pokazatelji u pitanju, oni su ostali relativno stabilni uprkos geopolitičkim tenzijama oko globalnih transportnih ruta: austrijski CEGH gas trgovao se oko 51,66 €/MWh. EUA cene ugljenika bile su blizu 75,4 €/t, održavajući pritisak na ekonomiku proizvodnje iz uglja u regionu.

Niska aktivacija termo kapaciteta učvršćuje tranziciju—ali pojačava letnju volatilnost

Niska aktivacija termo proizvodnje ostala je relativno niska uprkos jačoj radnoj potražnji tokom radnih dana. To sugeriše da obnovljivi izvori sve češće istiskuju konvencionalne balansne jedinice tokom dnevnih sati—trend koji bi mogao intenzivirati cenovnu volatilnost tokom leta 2026.

Kako tekst navodi, tržišta sa većim udjelom solarne energije i slabijom skladišnom infrastrukturom—posebno Rumunija, Bugarska i delovi bivših jugoslovenskih sistema—verovatno će doživeti češće padove cena u podne uz oštrije skokove tokom večernjih sati.

Mreža kao ključna investiciona tema: digitalizacija i fleksibilnost

Regionalna investiciona priča pomera se ka digitalizaciji mreže, balansnoj infrastrukturi i fleksibilnoj proizvodnji. U tekstu se ističe saradnja Srbije između EDS-a i EDF-a na pametnim mrežama i automatizaciji kao signal šire regionalne svesti da buduća integracija obnovljivih izvora zavisi više od digitalnih balansnih kapaciteta nego samo od dodavanja nove proizvodnje.

Kao još jedan indikator rasta potražnje navodi se hrvatski projekat data centra Pantheon AI: planirana potrošnja od približno 1 GW za AI kampus podržana namenskom nabavkom obnovljive energije uz novu 400 kV prenosnu infrastrukturu pokazuje kako veliki industrijski i digitalni potrošači mogu preoblikovati investicione prioritete elektroenergetike tokom naredne decenije.

Sveukupno gledano, sesija od 21. maja potvrdila je jednu sve jasniju strukturnu realnost za jugoistočnu Evropu: proizvodnja iz obnovljivih izvora više ne deluje kao marginalni dodatak termo sistemu već sve češće postaje dominantna cena-formirajuća sila regionalnog tržišta električne energije.