Vetar jača kao stabilizator tržišta u Jugoistočnoj Evropi, menja vrednost fleksibilnih izvora

Proizvodnja iz vetra sve više dobija stratešku ulogu u elektroenergetskim tržištima Jugoistočne Evrope (JIE), jer pomaže da se ublaži volatilnost koja dolazi sa rastom solarne energije. U praksi, to menja način na koji se vrednuju fleksibilni izvori i kako investitori sagledavaju relativnu atraktivnost različitih tehnologija.

Skok proizvodnje i uticaj na regionalne cene

Tokom 16. nedelje proizvodnja iz vetra u regionu porasla je na 3.047 MW. To predstavlja povećanje od 1.143 MW na nedeljnom nivou i nivo koji je čak 23% iznad sezonskog proseka. Prema tekstu, ovaj rast imao je ključnu ulogu u smanjenju regionalnih cenovnih razlika, naročito između Mađarske i Nemačke.

Komplementarnost sa solarnom energijom

Za razliku od solarne energije koja dostiže vrhunac tokom podnevnih sati, energija vetra često daje veći doprinos tokom večernjih i noćnih perioda, kada je potrošnja i dalje relativno visoka. Takav profil proizvodnje čini vetar vrednijim u okviru ukupnog proizvodnog miksa, posebno dok se solarni kapaciteti nastavljaju širiti.

Manja potreba za gasnim kapacitetima tokom vršnih sati

Veća proizvodnja iz vetra smanjuje potrebu za gasnim elektranama tokom vršnih sati, ograničava nagle skokove cena i ublažava unutardnevnu volatilnost. Tekst takođe ističe da energija vetra sve češće deluje kao prirodni hedž mehanizam protiv efekta „duck curve“ koji nastaje usled solarne proizvodnje.

Šta to znači za investicije i alokaciju kapitala

Iz investicione perspektive, ovakav razvoj podstiče preispitivanje relativne vrednosti tehnologija. Projekti vetra počinju da ostvaruju više capture cene u odnosu na solar, zahvaljujući boljem poklapanju sa periodima viših cena. Kako se obe tehnologije takmiče za pristup mreži i finansiranje, ovaj trend bi mogao značajno uticati na odluke o alokaciji kapitala.

Gde se očekuje rast: od Dobroge do repoweringa

Kada je reč o geografiji razvoja vetroenergije, tekst navodi Dobrogeu u Rumuniji, banatski koridor u Srbiji, kao i priobalna područja Hrvatske i Grčke kao ključne regije. Pored toga, sve veću pažnju dobija repowering postojećih vetroparkova, jer omogućava povećanje proizvodnje bez značajnog dodatnog opterećenja mreže.

Stabilnost sistema kako tranzicija napreduje

Strateška uloga vetra očekuje se da dodatno ojača kako energetska tranzicija bude napredovala. Iako će solar verovatno ostati dominantan u novim kapacitetima, sposobnost vetra da obezbedi proizvodnju u kritičnim periodima potražnje pozicionira ga kao ključnu komponentu stabilnosti sistema.