VIFOR vetropark u Rumuniji: finansijska arhitektura kao novi reper za velike projekte u Jugoistočnoj Evropi

Veliki vetroprojekti u Jugoistočnoj Evropi sve teže prolaze test “čiste” tržišne logike: kapital se mora obezbediti godinama pre prvih prihoda, dok inflacija, visoki troškovi zaduživanja i volatilne veleprodajne cene električne energije povećavaju pritisak na finansiranje. U tom kontekstu, rumunski vetropark VIFOR od 461 MW izdvaja se ne samo po veličini, već i po tome kako je strukturisan model prihoda koji bi mogao da postane referenca za narednu generaciju velikih projekata u regionu.

Kako je VIFOR složio izvore kapitala i tokove prihoda

Projekat razvijaju Rezolv Energy, uz podršku investicione kompanije Actis, i Low Carbon. VIFOR se gradi u okrugu Buzau kroz dve faze: prva faza obuhvata 192 MW sa 30 vetroturbina, a druga dodaje još 269 MW kroz 42 turbine. Po završetku kompleks će imati ukupno 461 MW i 72 vetroturbine.

U julu 2025. godine investitori su obezbedili dodatne kreditne linije do 331 milion evra za drugu fazu, uz učešće Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i šire grupe kreditora. Time se jasno vidi koliko je finansijska konstrukcija ključna kod savremenih vetroelektrana: troškovi turbina, temelja, trafostanica i priključaka na mrežu nastaju znatno ranije od perioda kada projekat počinje da ostvaruje prihode.

Zašto diversifikovan prihod menja dinamiku FID-a

Tekst ukazuje na problem koji investitore često dovodi do odlaganja konačne investicione odluke (FID): projekti koji se oslanjaju isključivo na prodaju električne energije po tržišnim cenama sve teže dolaze do stabilnosti koja je potrebna da bi se rizik “zatvorio” finansiranjem. VIFOR pokušava da smanji tu izloženost kroz kombinaciju mehanizama.

Jedan deo projekta dobio je podršku kroz rumunski sistem ugovora za razliku (CfD), dok su investitori paralelno zaključili korporativne ugovore o otkupu električne energije (PPA). Među najznačajnijim je desetogodišnji virtuelni PPA sa kompanijom Etem Gestamp, proizvođačem aluminijuma i automobilskih komponenti sa sedištem u Bugarskoj. Ugovor je opisan kao prvi javno objavljeni prekogranični PPA za energiju vetra u Bugarskoj.

Prekogranični PPA kao signal regionalnom tržištu

Prekogranični karakter ovog ugovora ima potencijalnu važnost za šire SEE tržište. Aranžman pokazuje kako industrijski potrošač iz jedne zemlje može finansijski podržati proizvodnju obnovljive energije u drugoj zemlji. Takvi modeli proširuju bazu potencijalnih kupaca za velike proizvođače obnovljive energije, posebno na manjim tržištima gde broj kompanija sa dovoljno velikom potrošnjom može biti ograničen.

Istovremeno, industrijskim kupcima omogućavaju upravljanje izloženošću cenama električne energije i troškovima emisija ugljenika bez čekanja da nova postrojenja budu izgrađena baš unutar njihove nacionalne jurisdikcije.

Uticaj na emisije i uklapanje u elektroenergetski miks

Uticaj projekta na životnu sredinu takođe je istaknut: IFC procenjuje da bi kompletan projekat VIFOR mogao da smanji emisije za približno 500.000 tona CO₂ ekvivalenta godišnje. Proizvodnja iz vetra trebalo bi da dopuni brzo rastući rumunski solarni sektor jer vetar daje električnu energiju tokom šireg raspona sati nego što je slučaj sa proizvodnjom koja se dominantno koncentriše oko sredine dana kod solarnih postrojenja.

Raznovrsniji miks obnovljivih izvora može smanjiti potrebu za skladištenjem energije i fleksibilnim izvorima—iako ih ne eliminiše u potpunosti—što dodatno objašnjava zašto ovakvi projekti imaju strateški značaj van same proizvodnje.

Zrelost mreže postaje jednako važna kao kvalitet resursa

Tekst naglašava i operativne zahteve koje veliki projekti nameću elektroenergetskom sistemu: vetroelektrana snage 461 MW zahteva dovoljan prenosni kapacitet, pravovremenu realizaciju radova na priključenju i pristup likvidnim tržištima balansiranja. Budući da proizvodnja vetra može značajno varirati u kratkim intervalima, precizno prognoziranje proizvodnje, rezervni kapaciteti i fleksibilni resursi postaju sve važniji.

Kako raste udio obnovljivih izvora, sposobnost sistema da prihvati novu proizvodnju i izbalansira varijabilnost postaće jednako relevantna kao i sam kvalitet vetropotencijala.

Šta VIFOR znači za Rumuniju i region

Za Rumuniju, VIFOR predstavlja povratak velikim ulaganjima u energiju vetra nakon približno decenije sporijeg razvoja. Za šire tržište Jugoistočne Evrope projekt ističe trend ka složenim finansijskim konstrukcijama umesto jednostavnih investicija zasnovanih isključivo na tržišnim prihodima.

Ipak, model neće biti podjednako primenljiv svuda: zemljama Zapadnog Balkana koje nemaju razvijene CfD mehanizme, likvidna tržišta električne energije ili korporativne kupce visokog kreditnog rejtinga verovatno će biti potrebne snažnije državne garancije i veće oslanjanje na razvojne banke. Ipak, VIFOR ostaje važan regionalni reper zahvaljujući kombinaciji instalirane snage od 461 MW, dodatnog finansiranja druge faze do 331 milion evra, desetogodišnjeg prekograničnog industrijskog PPA ugovora i modela prihoda osmišljenog tako da smanji zavisnost od isključivo tržišne prodaje električne energije.