Wind Europe MNE pokreće ekološku proceduru za vetroelektranu Njegovuđa od 92,4 MW kod Žabljaka

Razvoj obnovljivih izvora u Crnoj Gori dobija još jedan veliki projekat, ali i novi set regulatornih i finansijskih testova. Kompanija Wind Europe MNE pokrenula je postupak za dobijanje ekološke dozvole za planiranu vetroelektranu Njegovuđa snage 92,4 MW u blizini Žabljaka, čime se proširuje razvojni portfolijo kompanije u zemlji.

Ekološka dozvola i pitanje obima procene uticaja

Wind Europe MNE je od Agencije za zaštitu životne sredine zatražila odluku o tome da li će biti potrebna puna procena uticaja na životnu sredinu. S obzirom na veličinu projekta, planinsku lokaciju i prateću prenosnu infrastrukturu, ekološki i prostorno-planski zahtevi se izdvajaju kao verovatno ključna pitanja u daljem razvoju.

Tehnički okvir: 14 turbina i priključenje preko 110 kV

Vetroelektrana Njegovuđa bi obuhvatala 14 turbina pojedinačne snage 6,6 MW. Projekat uključuje interne puteve i kablove, projektnu trafostanicu i novu prenosnu liniju od 110 kV koja bi trebalo da poveže vetroelektranu sa crnogorskom prenosnom mrežom.

Nakon puštanja u rad, rad postrojenja bi se upravljao putem SCADA platforme, uz mogućnost daljinskog upravljanja, praćenja proizvodnje u realnom vremenu, nadzora vremenskih uslova i detekcije kvarova. Predviđeni radni vek projekta iznosi 25–30 godina, nakon čega lokacija može biti modernizovana novom opremom ili dekomisionirana i obnovljena.

Troškovi, proizvodnja i osetljivost na rok priključenja

Okvirna investiciona vrednost projekta procenjuje se na približno 125–155 miliona evra, odnosno 1,35–1,68 miliona evra po MW. U gornjem delu raspona reflektuju se troškovi pristupa planinskom terenu, ograničenja zimske izgradnje, transporta teških komponenti, izgradnje temelja i priključenja na mrežu od 110 kV.

Godišnji operativni troškovi mogli bi da dostignu 3,5–5 miliona evra. Uz neto faktor kapaciteta od 32–38%, projekat bi mogao da proizvede oko 259–308 GWh godišnje. Bruto prihod od prodaje električne energije procenjen je na približno 18–28 miliona evra godišnje pri cenama od 70–90 evra/MWh (pre troškova balansiranja, redukcije proizvodnje, mrežnih naknada i finansiranja).

Kada je reč o povratu kapitala, osnovni model finansiranja mogao bi da podrži prinos od oko 8–10%, dok bi optimističniji scenario—uz bolje rezultate proizvodnje, bankabilan ugovor o otkupu električne energije i kontrolisane troškove priključenja—mogao da podigne prinos ka 11–13%. U tekstu se naglašava da su to indikativne pretpostavke razvoja, a ne objavljeni ekonomski pokazatelji konkretnog projekta.

Najveći finansijski rizik identifikovan je rok priključenja na mrežu: kašnjenje od 12–18 meseci moglo bi da smanji prinose na kapital za približno 1,5–3 procentna poena. Efekat zavisi od povlačenja duga, troškova turbina i skladištenja i od toga da li se investitor već obavezao na fiksne rokove isporuke—kašnjenja mogu dodatno izložiti investitora promenama cena opreme i dostupnosti izvođačkih kapaciteta.

Zašto lokacija kod Žabljaka menja kriterijume bankabilnosti

Pored tehničkog povezivanja sa mrežom, lokacija projekta u blizini Žabljaka otvara dodatna pitanja vezana za uticaj na pejzaž, migraciju ptica i slepih miševa. U razmatranje ulaze i zimski pristup i turizam, kao i kumulativni efekti sa drugim projektima vetroelektrana.

U tekstu se zaključuje da snažan vetropotencijal sam po sebi ne garantuje bankabilnost: investiciona logika projekta zavisi od rešavanja pitanja prihvatljivosti sa aspekta zaštite životne sredine, transportne logistike i pouzdanog prenosnog kapaciteta pre ugovaranja glavne opreme.