Zašto prekogranični tokovi struje, a ne samo proizvodnja, određuju cene u Jugoistočnoj Evropi

U Jugoistočnoj Evropi prekogranični tokovi električne energije često su jednako važni kao i troškovi proizvodnje. Država može imati dovoljne instalirane kapacitete na papiru, ali ako se energija ne može fizički isporučiti u trenutku kada je potrebna, cene ostaju visoke. Istovremeno, čak i zategnut domaći sistem može se brzo stabilizovati kada postoji dovoljno kapaciteta interkonektora i kada su uvozni tokovi realno dostupni.

Zbog toga dinamika cena u regionu nije samo priča o tome šta se proizvodi, već i o tome kako se električna energija prenosi. Drugim rečima, prenosni (transmisioni) sistem postaje centralni mehanizam koji oblikuje tržišno ponašanje.

ACER: strukturalna potreba za više cross-zonal kapaciteta i fleksibilnosti

ACER-ov izveštaj za 2026. godinu o Jugoistočnoj Evropi, sa fokusom na cenovne skokove iz 2024. godine, naglasio je strukturnu potrebu za većim prekograničnim (cross-zonal) kapacitetima i većom fleksibilnošću sistema. Analiza je pokazala da pritisak na sistem nije bio uslovljen samo skupom proizvodnjom, već i ograničenom fleksibilnošću nakon pada solarne proizvodnje u večernjim satima.

Uz to, otežan pristup jeftinijoj električnoj energiji iz susednih tržišta dodatno je pojačao cenovne tenzije. Zaključak je ključan za investitore i učesnike na tržištu: pojedini cenovni skokovi nisu bili isključivo posledica proizvodnje, već posledica nemogućnosti da se energija efikasno prenese preko granica.

Pet koridora kao „mapa“ regionalnih cenovnih razlika

U praksi, glavni flow koridori definišu kako će se cene kretati unutar regiona. Prvi koridor vodi iz Centralne Evrope ka Jugoistočnoj Evropi preko Mađarske, Slovenije, Hrvatske i Rumunije ka Balkanu i Grčkoj. Kada je Centralna Evropa strukturno „duga” sa energijom, a Jugoistočna Evropa „kratka”, ovaj pravac deluje kao stabilizator cena. Međutim, kada je prenosni kapacitet ograničen, dolazi do razdvajanja tržišta i rasta cenovnih divergencija.

Drugi koridor predstavlja osu Mađarska–Rumunija–Bugarska–Grčka i jedna je od najvažnijih sever–jug struktura u regionu. On povezuje likvidnost Centralne Evrope sa rumunskim hidro-, vetro-, solarnim i nuklearnim miksom; bugarskim nuklearnim i termo kapacitetima te rastućim solarnim i skladišnim kapacitetima; kao i grčkim gasnim i letnjim vršnim opterećenjima. Prema analizi iz izvora, ovaj koridor ima ključnu ulogu u formiranju regionalne konvergencije cena.

Treći koridor je Zapadnobalkanska petlja koja obuhvata Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Kosovo i Severnu Makedoniju. Taj pravac je visoko zavisan od vremenskih uslova i regulative trgovinske zone: hidrološki uslovi, dostupnost uglja, likvidnost srpske berze i eksplicitni mehanizmi alokacije kapaciteta mogu brzo promeniti ravnotežu i izazvati lokalnu volatilnost cena.

Četvrti koridor čini veza Jadran–Italija. Italijansko tržište često ima drugačiju cenovnu dinamiku u odnosu na Balkan, što otvara arbitražne prilike preko interkonektora između Grčke, Crne Gore, Slovenije i Hrvatske. Ipak, tokovi su visoko zavisni od raspoloživog kapaciteta i izloženi su značajnom riziku zagušenja mreže (congestion).

Peti koridor odnosi se na dimenziju Ukrajina–istočni tokovi. Nakon sinhronizacije Ukrajine sa kontinentalnom evropskom mrežom, tokovi koji uključuju Rumuniju, Mađarsku, Slovačku i susedne sisteme postaju sve značajniji za regionalno balansiranje i signale formiranja cena u Jugoistočnoj Evropi.

CBAM menja trgovinsku realnost: razdvajanje fizičkih tokova od ekonomskih signala

Prekogranični tokovi sve više su pod uticajem karbonske politike i trgovinskih regulativa. U prvom kvartalu 2026. godine Energetska zajednica zabeležila je pad od 25% u komercijalno zakazanim EU–Zapadni Balkan razmenama. Istovremeno, prosečne dnevne cene u ugovornim stranama bile su oko 30 €/MWh niže nego u susednim EU tržištima.

Sekretarijat je ovu divergenciju povezao sa CBAM troškovima, zahtevima za praćenje porekla energije i regulatornom neizvesnošću. U normalnim tržišnim okolnostima niže cene na Zapadnom Balkanu trebalo bi da podstaknu izvoz ka skupljim EU tržištima; ako se ti tokovi ne ostvaruju, ograničenje više nije cena nego regulativa, dokumentacija ili nedostatak kapaciteta.

Kao rezultat toga razvija se nova trgovinska realnost: fizički tokovi, komercijalno zakazani tokovi i čisti ekonomski cenovni signali sve češće se razdvajaju. Trgovac može videti atraktivan cenovni spread, ali ga ne može iskoristiti zbog CBAM izloženosti, eksplicitnih troškova kapaciteta, složenosti nominacije ili neizvesnosti oko pravila prekogranične trgovine.

Pet nivoa analize: od mreže do portfolijskog rizika

Za učesnike na tržištu analiza prekogranične trgovine treba da se posmatra kroz pet nivoa: prvi je fizički kapacitet (šta zaista može proći kroz mrežu), drugi komercijalni kapacitet (koja prava su dostupna kroz aukcije ili alokacije), treći dizajn tržišta (da li su granice kouplovane ili eksplicitno upravljane), četvrti regulatorni okvir (uključujući CBAM, REMIT, licence i pravila nominacije) i peti portfolijski/rizični okvir (kako se upravlja imbalansom, kolateralom i poravnanjem u više jurisdikcija).

Poruka kreatorima politika: više proizvodnje nije dovoljno bez iskoristivog prenosa

Za kreatore politika poruka je jednako jasna: Jugoistočna Evropa ne zahteva samo više proizvodnih kapaciteta već više iskoristivih prekograničnih prenosnih kapaciteta; bolju koordinaciju zastoja; dublje spajanje tržišta; kao i fleksibilnije korišćenje mreže.

U regionu granica zapravo definiše tržište: cenovni spreadovi su osnovni signal dok su prava prenosa ključna trgovačka imovina. Sposobnost da se električna energija bezbedno, legalno i efikasno prenese predstavlja odlučujuću konkurentsku prednost.