Srbija: OFAC pritisak i sudbina rafinerije u Pančevu oblikuju pregovore o vlasništvu NIS-a

Tekući pregovori o budućoj vlasničkoj strukturi srpskog naftnog sektora i dalje se vode pod pritiskom američkih sankcija, ali se ključna rasprava sve više preusmerava sa pitanja vrednosti NIS-a na operativnu budućnost rafinerije u Pančevu. Za investitore i državu to znači da će svaka odluka o vlasništvu verovatno biti ocenjena kroz prizmu održavanja prerade i obezbeđivanja kontinuiteta snabdevanja.

OFAC produžio rok, ali suštinska pitanja ostaju

Analitičari iz industrije ocenjuju da najnovije produženje koje je odobrio američki OFAC (Office of Foreign Assets Control) verovatno neće biti dovoljno za postizanje konačnog i sveobuhvatnog dogovora, imajući u vidu složenost otvorenih pitanja. Posmatrači ističu da je produženje usklađeno sa istekom privremene operativne dozvole koja omogućava NIS-u da nastavi rad uprkos sankcijama SAD.

Rok je produžen do 16. juna, a kratko trajanje od svega deset dana tumači se kao signal da ključne prepreke još nisu rešene. Istovremeno, dodatno vreme se vidi i kao pokušaj da se ubrza postizanje konačnog dogovora.

Rafinerija u Pančevu kao glavno sporno pitanje

U pregovorima se, prema navodima, sve manje raspravlja o tome kako proceniti kompaniju, a sve više o tome kakvu ulogu rafinerija u Pančevu treba da ima u novoj vlasničkoj strukturi. Fokus je na tome da li će prerada sirove nafte biti nastavljena u ovom postrojenju i na kom nivou proizvodnje bi funkcionisalo nakon promene vlasništva.

Budućnost pančevačke rafinerije posmatra se kao važan element strategije energetske bezbednosti Srbije zbog njene uloge u domaćem snabdevanju gorivom. U tom kontekstu, očekuje se da strateški investitori optimizuju rafinerijske kapacitete unutar šire regionalne mreže poslovanja, pri čemu ostaju otvorena pitanja o dugoročnim planovima potencijalnih aktera.

Kapaciteti i domaća potražnja pojačavaju prioritet kontinuiteta rada

Sa stanovišta Srbije, održavanje snažne rafinerijske aktivnosti u Pančevu ostaje prioritet. Rafinerija ima godišnji kapacitet prerade od oko 4,8 miliona tona sirove nafte, dok je domaća potražnja procenjena na oko 4 miliona tona. Takav odnos kapaciteta i potražnje omogućava pokrivanje domaćih potreba uz mogućnost izvoza u region.

Srbija nastoji da obezbedi veći uticaj na buduću strukturu kompanije kroz veći vlasnički udeo i nastavak rada rafinerije punim kapacitetom. U tom pristupu očuvanje domaćih rafinerijskih kapaciteta tretira se kao važnije od same konačne cene transakcije.

Mogući scenariji zavise od toga šta će prevagnuti pre sledećeg roka

Mogući dugoročni scenario uključuje da Srbija preuzme veći deo vlasništva nad NIS-om i koristi kompaniju kao platformu za regionalno širenje. Ipak, trenutno je fokus na tome da li će tekući pregovori prevazići preostale prepreke i dovesti do dogovora prihvatljivog za sve strane pre sledećeg regulatornog roka.

Kako su sve strane zainteresovane za kompromis, dodatna produženja roka smatraju se mogućim ukoliko dogovor ne bude postignut do sadašnjeg datuma. Za tržište to dodatno naglašava koliko su operativni detalji — posebno nastavak prerade sirove nafte u Pančevu — tesno povezani sa finansijskim i regulatornim uslovima koji trenutno oblikuju pregovarački proces.