EU plan elektrifikacije: udio struje u finalnoj potrošnji da poraste na 46% do 2040.

Evropska komisija je predstavila Akcioni plan za elektrifikaciju s ciljem da značajno preoblikuje energetsku potražnju u EU do 2040. godine. Plan predviđa da električna energija poraste na 46% finalne potrošnje energije, sa približno 23% danas, što bi trebalo da ubrza odmak od uvoznih fosilnih goriva i istovremeno poveća oslanjanje na obnovljive izvore, mreže, skladištenje i fleksibilne kapacitete.

Zašto se plan uvodi uprkos stagnaciji udjela struje

Udeo električne energije u finalnoj potrošnji već deceniju stagnira na oko 23%. Komisija ističe da je oko 70% električne energije u EU već proizvedeno iz domaćih izvora s niskim emisijama ugljenika, ali to nije dovoljno da se promeni struktura krajnje potrošnje. Brža elektrifikacija, prema procenama Brisela, mogla bi da smanji godišnje izdatke za uvoz fosilnih goriva za oko 260 milijardi evra.

Prioriteti: industrijska toplota, saobraćaj i zgrade

Akcioni plan je usmeren na sektore u kojima je elektrifikacija dosad napredovala sporije. Industriji se predviđa podrška za električne peći, toplotne pumpe, opremu za elektrifikaciju industrijskih procesa i baterijske sisteme. U oblasti saobraćaja fokus je na električnim vozilima i infrastrukturi za punjenje, dok bi politika u zgradama trebalo da stavi veći naglasak na toplotne pumpe i električno grejanje.

Cena struje vs. gas kao ključna prepreka

Jedna od glavnih prepreka je odnos cena električne energije i prirodnog gasa. Komisija predlaže državama članicama veću fleksibilnost u merama koje mogu uticati na troškove: smanjenje mrežarina za određene kategorije potrošača, snižavanje poreza na električnu energiju za energetski intenzivne industrije i ukidanje fiskalnih struktura koje oporezuju električnu energiju više nego gas. Plan takođe navodi brže uvođenje pametnih brojila kao podršku upravljanju potrošnjom i dinamičnijim modelima maloprodajnih cena.

Finansiranje i ublažavanje početnog kapitalnog tereta

Elektrifikacija zahteva ulaganja koja su često najveći teret na početku tranzicije. Zato program uključuje podršku kroz Socijalni fond za klimatsku politiku, predloženu Banku za industrijsku dekarbonizaciju, programe socijalnog lizinga i planirano Tržište čiste toplote. Ovi mehanizmi imaju cilj da smanje početno kapitalno opterećenje elektrifikacije, posebno za domaćinstva i industrijske kompanije suočene sa visokim troškovima zamene opreme.

Mreže kao fizičko ograničenje rasta obnovljivih izvora

Razvoj elektroenergetskih mreža ostaje glavno fizičko ograničenje plana. Dugi rokovi čekanja na priključenje i nedovoljni kapaciteti već usporavaju projekte obnovljive energije, industrijsku elektrifikaciju i izgradnju baterijskih sistema. Komisija zato poziva na ubrzanu primenu Paketa za elektroenergetske mreže EU, koji kombinuje novu infrastrukturu s efikasnijim korišćenjem postojećih prenosnih i distributivnih kapaciteta.

Šta to znači za jugoistočnu Evropu i izvoznike

Za jugoistočnu Evropu strategija jača komercijalni argument za razvoj obnovljivih izvora energije, ali istovremeno povećava trošak kašnjenja u izgradnji mreže. Kako će industrijska elektrifikacija povećati potražnju naročito kada proizvodnja iz solarnih i vetroelektrana može biti ograničena, raste vrednost hidroenergetske fleksibilnosti, baterija, interkonektora i dugoročnih ugovora o otkupu električne energije.

Zemlje poput Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije suočiće se s rastućim pritiskom da usklade svoje planiranje elektroenergetske mreže i dokumentaciju o poreklu električne energije sa tržištem EU. Izvoznicima čelika, cementa, aluminijuma, đubriva i prerađenih mineralnih proizvoda koji plasiraju robu u Evropsku uniju biće sve važnije konkurentne cene električne energije, kao i dokaz da energija korišćena u proizvodnji ispunjava verodostojne zahteve u pogledu emisija i sledljivosti.