Kriva cena struje u Srbiji pokazuje vrednost fleksibilne hidroenergije, ali ne uklanja rizik velikih ulaganja

Srpsko tržište električne energije pokazalo je manje izraženu unutardnevnu volatilnost u odnosu na severnoevropske centre, ali je ipak zabeležilo dovoljno izražen dnevni skok da ponovo stavi u fokus fleksibilnost kao ključni resurs. Na SEEPEX-u cene su pale na 51,06 €/MWh oko 14.00, pre nego što su do 22.00 porasle na 150,02 €/MWh, čime je dnevni raspon dostigao 98,96 €/MWh.

Zašto ovakav profil cena menja računicu proizvođača i skladištenja

Analiza profila cena ukazuje da on odražava manji kapacitet solarnih elektrana u Srbiji, slabiju likvidnost tržišta i delimičnu izolovanost od snažnije integrisanih evropskih tokova. U praksi, poslepodnevni minimum ostao je gotovo četiri puta viši od najnižih cena zabeleženih u Mađarskoj i Sloveniji, dok je večernji maksimum bio približno 50 €/MWh niži nego na ta dva tržišta.

Za proizvođače električne energije to znači ograničen stepen solarne kanibalizacije kojoj su izloženi srpski fotonaponski projekti. Za potrošače i operatore sistema za skladištenje električne energije, međutim, isti obrazac smanjuje maksimalni potencijal energetske arbitraže: baterijski sistem sa ukupnom efikasnošću ciklusa punjenja i pražnjenja od 80% morao bi da postigne cenu od približno 63,83 €/MWh pri pražnjenju samo da bi nadoknadio trošak izgubljene električne energije tokom ciklusa. Prodaja po 150,02 €/MWh ostavila bi teoretsku bruto energetsku maržu od oko 86 €/MWh, pre troškova mreže, degradacije baterije i troškova pristupa tržištu.

Tržišni signal ipak ide u korist reverzibilne hidroenergije

Iako kratkoročni raspon cena ne govori sam po sebi o stabilnosti prihoda kroz godine, kriva cena podržava ekonomski argument za povećanje kapaciteta reverzibilnih hidroelektrana u Srbiji. Obnovljena reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta može da čuva vodu tokom jeftinijih solarnih sati i proizvodi električnu energiju tokom večernjeg porasta potražnje. Dugogodišnji projekat Đerdap 3 mogao bi dodatno da obezbedi znatno veći kapacitet za višesatnu fleksibilnost elektroenergetskog sistema.

Đerdap 3: napredak u proceduri, ali bez investicione odluke

U delu koji se odnosi na realizaciju projekta Đerdap 3, Vlada Srbije saopštila je da je do 25. juna šest strana podnelo početna pisma o zainteresovanosti. Kvalifikovan za drugu fazu postupka bio je samo konzorcijum predvođen kompanijama Bechtel UK Holdings International i ENKA. Ostala pisma o zainteresovanosti podnele su grupe u kojima su učestvovali Fresh Development i LDS (Voith Hydro), Channell Commercial (Moravacem), kao i Global TBM sa kompanijom Robbins.

Dodatno, Vlada je 21. jula pokrenula postupak nabavke za izradu planske dokumentacije i dela tehničke dokumentacije. Takvi koraci ukazuju na pomeranje projekta van okvira političke promocije, ali ne predstavljaju investicionu odluku, ugovor o izgradnji niti zatvaranje finansijske konstrukcije.

Kvalifikacija samo jednog konzorcijuma takođe smanjuje konkurentski pritisak kada je reč o obimu inženjerskih radova, troškovima izgradnje i raspodeli rizika. Istovremeno, projekat Đerdap 3 mora biti procenjen kroz više tehničkih i regulatornih kriterijuma: zahteve za priključenje na elektroenergetsku mrežu, projektovanje akumulacije, ekološke dozvole i hidrološke karakteristike šireg sistema Dunava.

Jedan trgovački dan sa rasponom cena od oko 99 €/MWh pokazuje potencijalnu vrednost fleksibilnosti za elektroenergetski sistem Srbije. Ipak, taj podatak sam po sebi ne može biti osnova za investicionu odluku o velikom projektu reverzibilne hidroelektrane koji zahteva značajan kapital i period povraćaja ulaganja od više decenija.