Srbija sve više zavisi od uglja, a to pojačava tržišni i CBAM pritisak

Tržišna slika Srbije za maj 2026. godine ukazuje na istovremeni rad dva suprotna faktora: elektroenergetski sistem i dalje se oslanja na ugalj, ali rastuća povezanost sa evropskim tržištima pretvara tu strukturu proizvodnje u sve veći troškovni i regulatorni rizik. U takvom okruženju, industrijski izvoznici suočavaju se ne samo sa cenama električne energije, već i sa sve strožim očekivanjima o poreklu i ekološkim karakteristikama struje.

Ugalj i lignit ostaju temelj miksa, ali raste izloženost regionalnim uslovima

Prema analizi Electricity.Trade-a, proizvodni miks tokom maja bio je dominantno zasnovan na uglju i lignitu, sa udelom od 56,99%. Slede hidroenergija sa 33,49%, obnovljivi izvori energije sa 8,26% i gas sa 0,43%. Takva struktura nastavlja da snažno utiče na domaće cene električne energije, konkurentnost industrije, izvozne strategije i buduće pristupe nabavci električne energije uz povezane ugljenične zahteve.

Istovremeno, povećava se izloženost regionalnim tržištima električne energije. Kako Srbija postaje više integrisana u šire tržišne tokove ponude i potražnje, faktori poput ugljeničnog intenziteta i sledljivosti električne energije dobijaju veću težinu za industrijske potrošače.

Srbija prešla u neto uvoznika: manja hidroproizvodnja, viša cena

Najznačajniji tržišni događaj tokom maja bio je prelazak Srbije u poziciju neto uvoznika električne energije. Tokom meseca zemlja je uvezla 422,97 GWh struje, dok je potražnja porasla za 4,26%. Istovremeno je proizvodnja iz hidroelektrana smanjena za 31,68%, što je doprinelo potrebi za dodatnim snabdevanjem izvan domaćeg sistema.

Posledica se videla i na cenama: prosečne spot cene povećane su na 96,63 €/MWh. To predstavlja rast od 5,59% na mesečnom nivou i povećanje od 8,50% u odnosu na isti period prethodne godine. U istom smeru ide i podatak o trgovinskoj aktivnosti: obim trgovanja na SEEPEX-u porastao je za 16,99%, što sugeriše da berza postaje sve važniji referentni mehanizam kako raste izloženost Srbije regionalnim uslovima.

Stabilnost sistema uz ugalj dolazi sa rastućim zahtevima održivosti

Model proizvodnje zasnovan na uglju ostaje stabilan oslonac domaćeg sistema jer doprinosi pouzdanosti snabdevanja. Međutim, sve veća povezanost Srbije sa evropskim tržištima menja fokus: ugljenični intenzitet, sledljivost električne energije i zahtevi održivosti postaju ključni faktori za industrijske kupce.

Za kompanije koje izvoze proizvode na tržište Evropske unije to znači da će morati sve češće da dokazuju ne samo emisije povezane sa proizvodnim procesima već i poreklo i ekološke karakteristike električne energije koja se koristi u proizvodnji. U praksi, verifikacija izvora struje postaje važan element usklađivanja sa očekivanjima kupaca iz EU.

Otvaraju se mogućnosti kroz obnovljive izvore — ali traže transparentnost

Iako dominacija uglja stvara pritisak, analiza ističe da promena otvara prostor proizvođačima obnovljivih izvora (vetar, sunce i hidroenergija) da razvijaju proizvode veće tržišne vrednosti kroz transparentnu dokumentaciju o poreklu proizvodnje. Tu spadaju podaci o merenju, isporuci energije i garancijama porekla gde su primenljive.

Za industrijske potrošače pouzdana verifikacija izvora električne energije trebalo bi da olakša ispunjavanje očekivanja kupaca iz EU, podršku zahtevima povezanim sa CBAM mehanizmom i jačanje usklađenosti sa međunarodnim standardima duž lanca snabdevanja.

Ograničen udio obnovljivih izvora povećava potrebu za ugovorima i planiranjem

Podaci iz maja ukazuju na razmere izazova energetske tranzicije: udio obnovljivih izvora ostao je ograničen na 8,26%, dok hidroenergija ima važnu—ali promenljivu—ulogu. Smanjena raspoloživost hidroenergije može brzo povećati zavisnost od uvoza jer domaća proizvodna baza tada teže pokriva potražnju.

Zbog toga raste potreba za strukturiranim ugovorima o kupoprodaji električne energije iz obnovljivih izvora (PPA ugovori), transparentnim sistemima verifikacije električne energije i boljim usklađivanjem proizvodnje obnovljivih izvora sa potrošnjom. U analizi se naglašava da su strategije nabavke prilagođene budućim zahtevima u oblasti ugljenika posebno važne upravo zbog kombinacije domaće strukture miksa i regulatornog okvira EU.

Srbija kao ključno tranziciono tržište jugoistočne Evrope

Electricity.Trade navodi da Srbija predstavlja jedno od najvažnijih tržišta energetske tranzicije u jugoistočnoj Evropi. Zemlja još ne funkcioniše kao elektroenergetski sistem zasnovan prvenstveno na obnovljivim izvorima; ipak, tržišna likvidnost raste. Istovremeno se industrijski sektor sve više povezuje sa evropskim klimatskim i trgovinskim okvirima.

Rastući jaz između domaće proizvodne baze zasnovane na uglju i zahteva industrijskih izvoznika usmerenih ka EU identifikovan je kao jedna od ključnih tema budućeg razvoja tržišta električne energije u Srbiji—posebno kada se uzme u obzir nedavni prelazak zemlje u neto uvoz električne energije tokom maja.