EU razvija strategije za smanjenje zavisnosti od kineskih sirovina

U svetlu sve jačih geopolitičkih tenzija i preispitivanja globalnih lanaca snabdevanja, Evropska unija razmatra mogućnost uvođenja zakonski obavezujućih mera koje bi usmerile industrijske kupce ka smanjenju zavisnosti od kineskih sirovina. Ovaj potez označava značajnu promenu u pristupu EU prema svojoj industrijskoj politici, koja se do sada oslanjala na stimulacije i dobrovoljnu diversifikaciju.

Kritične resurse pod kontrolom Kine

Kina se već dugo vremena smatra ključnim igračem na tržištu kritičnih materijala. Kontrolirajući veliki deo globalne kapacitete za preradu retkih zemljanih metala, grafita, mangana i drugih bitnih komponenti baterijskih tehnologija, Peking ostavlja evropske proizvođače bez dovoljno alternativnih izvora. Sektor električnih automobila, poluprovodnika i napredne elektronike posebno su pogođeni ovom situacijom.

Ciljevi diverzifikacije kao odgovor na izazove

Novi predlozi iz Brisela sugerišu da bi kompanije mogle biti obavezane da nabavljaju određeni procenat svojih sirovina iz Evrope ili kod saveznika. Iako ova promena može doneti povećanje troškova u kratkom roku, zvaničnici veruju da je sigurnost snabdevanja prioritet koji prevazilazi trenutne cenovne pogodnosti koje nudi Kina.

Poteškoće sa brzim odvajanjem od Kine

Ipak, ovakav pristup nije bez kontroverzi. Industrijski udruženja upozoravaju da bi brzo ukidanje saradnje sa Kinom moglo dovesti do rasta proizvodnih troškova i gubitka konkurentnosti. Manji proizvođači će najverovatnije imati najveće teškoće pri prilagođavanju višim ulaznim cenama ili brzini promene strategija nabavke bez adekvatnog finansijskog podrške.

Povezanost diverzifikacionih obaveza sa potporama

Aby ublažila negativne posledice novog okvira zakonodavstva o diverzifikaciji dobavljača, Evropska unija planira povezati ove zahteve s širim programima podrške poput paketa REsourceEU. Ove inicijative imaju za cilj ubrzano unapređenje domaćeg rudarenja, prerade i reciklaže uz istovremeno olakšavanje tranzicije proizvođača.
Cilj je stvoriti kapacitet unutar Evrope dok se primenjuju stroža pravila o nabavci umesto jednostranog prisiljavanja industrije na adaptaciju u izolaciji.

Budućnost evropskog ekosistema resursa

Ako mere budu implementirane kako je planirano, to će predstavljati temeljno preuređenje evropskog industrijskog ekosistema. Kompanijama će biti neophodno uspostaviti nove partnerske odnose po pitanju sirovina te investirati više sredstava u reciklažu kao deo njihovog poslovnog modela.
Ključna pitanja ostaju: koliko daleko će EU otići u ovoj intervenciji? Da li će privreda moći dovoljno brzo reagovati na ovu novu sigurnosno orijentisanu politiku vezano za sirovine?