Blog
Montenegro beleži poboljšanje javnih finansija i smanjenje duga
U poslednjem kvartalu 2025. godine, Crna Gora je zabeležila značajan napredak u oblasti fiskalne stabilnosti, sa podacima koji ukazuju na smanjenje javnog duga na nivo od 4,76 milijardi evra. Ovaj podatak, potvrđen od strane Ministarstva finansija, sugeriše da zemlja prelazi iz faze krize ka modelu održivog rasta kroz unapređenje prikupljanja prihoda.
Poremećaji i prilike: Strukturne promene u ekonomiji
Zavisnost Crne Gore od turizma kao glavnog izvora prihoda, zajedno sa posljedicama pandemije COVID-19 i visokom potrošnjom na infrastrukturnim projektima poput autoputa Bar–Boljare, doveli su do nagomilavanja dugova tokom prethodne decenije. Ipak, najnoviji trendovi predstavljaju moguće preokretanje situacije — ekonomski rast postaje sve više oslonjen na građevinski sektor i tržište nekretnina što može doprineti boljoj kontroli nad fiskalnim obavezama.
Katalizatori rasta prihoda
Nekoliko faktora doprinelo je poboljšanju javnih finansija. U prvih devet meseci ove godine ostvareni su veći prihodi nego što se očekivalo zahvaljujući snažnom turističkom prometu i povećanim prihodima od PDV-a. Takođe je primetna disciplina prilikom prikupljanja socijalnih doprinosa. Investiciona aktivnost ostaje stabilna posebno u obalskim opštinama koje privlače domaće i međunarodne investitore zbog razvoja stambenih projekata.
Ekonomska strategija usklađena s EU standardima
Mere štednje postale su očiglednije dok vlasti analiziraju svoju srednjoročnu fiskalnu strategiju prema smernicama EU za pristupanje. Evropska komisija stalno naglašava potrebu za jačanjem održivosti duga kako bi Crna Gora mogla uspešno da prioritizuje javne investicije.
Dugoročne promene strukture zaduženja
Smanjuje se deo duga denominovan u kratkoročnim euroobveznicama**, dok raste udio dugovanja prema multilateralnim razvojnim institucijama koje nude povoljnije kamatne stope i rokove otplate. EBRD, EIB i Svetska banka igraju ključnu rolu u podršci infrastrukturnim programima države čime se umanjuje izloženost globalnoj volatilnosti tržišta.
I dalje prisutni rizici unutar okruženja izazova
Iako recentno smanjenje javnog duga predstavlja pozitivan signal za budućnost crnogorske ekonomije, još postoji rizik povezan sa spoljnim faktorima . Osjetljivost sektora turizma na regionalnu stabilnost kao i fluktuacije cena energije dodatno komplikuju situaciju koja zahteva strukturne reforme radi prosperiteta zemlje.
Konačno, trenutni podaci pokazuju da Crna Gora ima potencijal za stvaranje otpornijeg ekonomsko-finansijskog sistema kroz efikasniji poreski sistem te predvidljive investicione okvire koji će omogućiti brže smanjenje zaduženosti uz racionalniji pristup upravljanju rastom.
Ova pozitivna kretanja mogu već sledeće godine rezultirati trajnijim osnovama za razvoj budućih politika koje će doneti potrebnu stabilnost teritorijalnom okviru gde promena često dominira narativom o ekonomskim dešavanjima.’
